HEROJI NISMO MI, VEĆ LJUDI KOJI SE IZBORE ZA SVOJ ŽIVOT! Pomagati drugima - to je njihov životni poziv!

Ne možete da odete ni u jednu zdravstvenu ustanovu, a da se ne obratite prvo njima. Oni su desna ruka svakog lekara i zauzimaju se u najvažnijoj borbi svakog čoveka - borbi za život.

Medicinske sestre i tehničari, pored lekara, ključna su karika u zdravstvenom sistemu, a njihovo zanimanje jedno je od najplemenitijih, ali i najtežih. Često čujemo kako se za ovaj posao treba roditi i da ga ne može obavljati bilo ko. Glavna medicinska sestra odeljenja za anesteziologiju Vojnomedicinske akademije, Bojana Kojičić, radi već 31 godinu, a prema njenim rečima već u osnovnoj školi bila je sigurna čime će se u budućnosti baviti.

Informer

- Privlačilo me kako se daju injekcije, kako se previja rana kada padnete, kako se vadi krv, meri pritisak, temperatura i ostalo što naš posao zahteva - nabraja Bojana.

Njen kolega, visokostrukovni medicinski tehničar, koordinator centra hitne pomoći i toksikologije VMA, Milan Radojković kaže kako je takođe u osnovnoj školi imao želju da postane zdravstveni radnik. Ono što je njega privlačilo bio je beli mantil i humanost poziva.

Informer

Iako postoje razlike u zadacima sestara i tehničara, zavisno od mesta zaposlenja i ustanove, ono što najteže pada svim svim zdravstvenim radnicima predstavlja rad u noćnim smenama i dvedesetčetovorčasovno dežurstvo. Jedan od najstresnijih poslova ujedno je najhumaniji i pored brojnih mana nosi sa sobom ogromnu satisfakciju i zadovoljstvo kakvo ne možete osetiti obavljajući ni jedno drugo zanimanje. Ta safisfakcija je spašen ljudski život i zahvalnost kako pacijanata, tako i članova njihovih porodica. 

- Lep je događaj kada pacijenti odu kući i zahvale vam. Konkretno u mom poslu najlepše je kada se pacijent probudi iz anestezije pa mi kaže - jao, što sam dobro spavao, baš ste me opustili za operaciju. Svi uglavnom dođu uplašeni da li će se probuditi iz anestezije i da li će se probuditi tokom operacije ili kada se ona završi. 
Što se tiče mana našeg posla, mislim da nismo dovoljno prepoznati u ovom sistemu zdravstvene zaštite - tvrdi sestra Kojičić.

Informer

Milan dodaje da su mene hroničan umor,koji je posledica smenskog rada i dežurstava, svakodnevni stres, kao i manjak medicinskih radnika u celom zdravstvenom sistemu. 

Poziv medicinske sestre traži ono najlepše u ljudskom biću - humanost, predanost i empatiju. Njihov zadatak je da pomognu lekaru, ali isto tako i pacijentu, čija osećanja je neophodno da razumeju, i da adekvatno odreguju u određenoj situaciji. Nijedan radni dan nije im isti. Sestra Bojana svoju karijeru započela je u jeku rata 1991. godine, a tokom decenija rada, sustretala se sa brojim izazovima. 

- Svi periodi su bili teški. I vreme rata u bivšoj Jugoslaviji i bombardovanje 1999. godine, kao i zadnje dve godine korone. Bili smo prinuđeni da oformimo bolnicu na Karaburmi 1. aprila 2020. godine, strah je bio veliki da se neko ne zarazi, ali ovaj posao to nosi sa sobom - priseća se Bojana.

Informer

Medicinske sestre i tehničari danas spadaju u veoma tražene profesije, a njihov doprinos stanovnicima presonice je nemreljiv, a da li ljudi to prepoznaju?

- Kad vam dođe pacijent posle dužeg ležanja i lečenja pa vam zahvali za sve, kada vam pošalje cveće ili vas pozove da kaže kako je, onda vidite da ljudi to prepoznaju. Sa druge strane, mislim da i naši nadređeni, naše glavne sestre i načelnici znaju da to prepoznaju pa vas onda i nagrade - ističe Bojana.

Izreka kaže da, kada spasiš jedan život, onda si heroj, a kada spasiš hiljadu, onda si medicinska sestra. Zbog toga im treba iskazivati poštovanje svakog dana.