TIHI HEROJI BEOGRADA! Životi najnemoćnijih stanovnika prestonice u njihovim su rukama!

Uroš Nišević već deset godina zaposlen je u Javno komunalnom preduzeću "Veterina Beograd". Svoj posao ne bi promenio ni za jedan drugi jer mu je na ovom radnom mestu svaki dan ispunjen.
 

- Od kad znam za sebe znao sam da ću biti veterinar. Doduše, tada je moja želja bila da lečim lavove i tigrove. Nisam baš planirao da lečim kuce i mace, ali život me je okrenuo na drugu stranu. Stalno sam dovlačio kući kuce, mace, žabe, guštere, sve što uhvatimo i brat i ja donesemo kući - priseća se veterinar.

Iako uživaju u svom poslu i veterinarima, ali i tehničarima ponekad dan može da bude vrlo naporan i stresan. Predrag Dojić, koji je zaposlen kao veterinarski tehničar ističe da se svakodnevno susreće sa psima koji su zapušteni, koji su izbačeni na ulicu od strane svojih vlasnika koji ih više ne žele.

Informer

- Nikada nije prijatno kada životinja ugine. Imamo svakakvih situacija gde dolazi do uginuća same životinje. I posle deset godina rada se nisam na to navikao - iskreno kaže Nišević.

Ovakvih situacija, na svu sreću, vrlo je malo. Ono što ispunjava ove ljude i što ih bodri da rade i da se i dalje trude jesu uspesi koje postižu. Kada dobiju pozitivan odgovor nakon truda od pet, šest, pa i sedam sati u sali da bi spasili nečiji život, to je ono što im daje podstrek da nastave dalje da se trude i sledećeg dana.

Njihovi pacijenti vrlo su saradljivi i zahvalni. Životinje su svesne da im se pomaže, osećaju ljubav i brigu lekara i najčešće reaguju pozitivno.

- Kada im bude bolje, prestanu da sarađuju što u principu nama otežava posao, ali smo srećni jer znamo da im je bolje. Brane se i ne dozvoljavaju da ih više bockamo, da lečimo i sve ostalo što treba. Ali generalno su zahvalni. Kada shvate da im se pomaže su izuzetno zahvalni i vrlo nam lepo vraćaju - ponosno kaže Nišević.

Informer

Vlasnici pasa većinom su vrlo odgovorni. Oni vole svoje ljubimce kao članove porodice i kada vide da se osećaju loše, trude se da im pomognu najbolje što mogu.

- Oni zavise sto posto od nas. Apsolutno je neprihvatljivo da vlasnik zapusti svoju životinju i da dozvoli da bolest potraje duže. Životinja, isto kao i mi, oseća bol i oseća patnju - ističe Nišević.

Najgori trenutak za veterinara, ali još više za vlasnika je uvek momenat eutanazije. Sam momenat kada ljudi treba da se odluče za takav postupak je vrlo stresan. Eutanazija je dozvoljena samo kada je medicinski opravdana. Koliko god vlasnici bili vezani za kućne ljubimce, kada vide da se pate, oni požele da im skrate muke i tada se, teška srca, odlučuju na uspavljivanje. Veterinari savetuju da u takvim situacijama vlasnici ostanu unutra sa životinjom jer oni prosto traže vlasnika pogledom.

Informer

Najinteresantniji deo njihovog posla su retki momenti kada dobijaju mogućnost da rade sa egzotičnim, divljim životinjama. Veterinar Uroš podelio je sa nama jednu od zanimljivijih situacija koja mu se desila. Naime, imao je prilike da leči velikog puža.

- Nisam čak ni znao da ljudi imaju kao ljubimce puževe. Ali, čovek ih ima nekoliko i drži ih godinama. Vrlo mu lepo funkcioniše i on zna o njima sigurno više nego ja - sa osmehom priznaje naš sagovornik.

Informer

Svoja iskustva sa nama je podelio i Predrag Dojić. On je ispričao neobičan slučaj divlje svinje koja je prešla sa ratnog ostrva na drugu stranu, kao i slučaj srne koji je njemu ostao duboko u sećanju.

- Prošle godine sam u Nemanjinoj ulici uhvatio srnu koja je zalutala. Bila je u Beogradu na vodi. Onda su je tu radnici uplašili, pa je završila kod ministarstva finansija - podelio je sa nama svoje neobično iskustvo veterinarski tehničar. 

Informer

Srna je vraćena u svoje prirodno stanište kao i ostale životinje koje su bezbroj puta sklonjene sa ulice na sigurno, kojima je pružena pomoć ili su vraćene vlasnicima. 

Zbog svega što čine za životinje, ali i vlasnike kućnih ljubimaca, za veterinare i veterinarske tehničare sa sigurnošću možemo reći da su pravi heroji našeg grada!