DA LI STE ŽRTVA EMOCIONALNE UCENE? Na ovaj način možete da prepoznate manipulatore u svom okruženju!

Emocionalna ucena jedna je od najzastupljenijih vidova i najteži vid manipulacije. Ona može biti direktna ili indirektna i ne mora se javljati nužno u partnerskim odnosima, već može biti i u odnosima roditelj-dete, na poslu...

Ostaje pitanje zbog čega ljudi doživljavaju potrebu da manipulišu drugim ljudima, i to po pravilu onima koji su im najdraži.

-Ukoliko pričamo o odnosu roditelj-dete, najviše imaju potrebu da ucenjuju, da se detetu ne da sloboda za samostalnošću, za izražavanjem sopstvenih potreba, što je nažalost danas jako često. Idu one standardne rečenice: Ja ću ti zagorčati život! Ja sam te rodila, ja ću ti ga i zagorčati! To je izuzetno često. Uskraćivanje svih mogućih potreba prema detetu zato što nisu ispunjeni ciljevi roditelja - objašnjava Jovana Stojković.

U partnerskim odnosima emocionalne ucene su jednako često zastupljene, ali one se manifestuju na sasvim drugačiji način.

Informer

Ono što je najvažnije za svakoga jeste da prepozna kada je emotivno ucenjen ili izmanipulisan. Jako je važno da znamo da se u nekom odnosu loše osećamo, kao i da ispoljimo svoje nezadovoljstvo situacijom, jer to je jedini način da se problem reši. 

Informer

-Mi možemo da prepoznamo kroz klasično ucenjivanje u smislu: Ja ću biti dobro, ja ću biti srećan ako ti uradiš to i to... Ili, obrnuta rečenica: Ja sam zbog tebe nesrećan, zato što si ti to i to uradila... Nekako se krivica uvek okreće na drugu stranu i te osobe nemaju kapaciteta da sagledaju sebe jer stavljaju svoje potrebe ispred tuđih - ističe Jovana.

Postoji jasna granica između emotivne ucene i običnog traženja pažnje. Neke osobe su manipulatori, ali druge su samo željne da osete to da su voljene i bitne svojim partnerima. Ne bismo nikada smeli da pomešamo ove dve situacije i osudimo svog partnera samo zato što smo mi ti koji mu ne pružaju dovoljno pažnje koja je njemu neophodna.

Informer

-Razliku između toga da li je osoba sebična ili je skolna emocionalnim ucenama možemo jako lepo videti na psihoterapiji tako što se oba partnera otvore. Nekada je psihoterapija jedino mesto gde oni mogu da čuju svoje potrebe. U partnerskim odnosima i uopšte u porodici, kada se radi sa čitavim sistemom, mnoge stvari se podrazumevaju. Nekada, kada dođu na psihoterapiju, kada iznesu neku svoju potrebu, druga osoba je sklona da kaže: Pa ja sam mislila da se to podrazumeva. Način, ko će kome želeti koliko da udovolji, opet zavisi od te osobe. Možda je za nekoga pažnja kupovina jedne čokolade, a za nekoga telefonski razgovor od dva sata. To je veoma bitno raščlaniti na psihoterapiji, šta za koga znači dovoljno pažnje, a šta prelazi u neku vrstu gušenja - kaže psihološkinja.