Hoće li Amerika preživeti 2024. godinu? Nikola Šainović i Vladimir Vasić ekskluzivno za Informer TV!

Na ova i slična pitanja, za našu televiziju govorili su Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije i Nikola Šainović, bivši premijer Srbije. 

Nikola Šainović smata da rat u Ukrajini ima ogroman uticaj na finansijske tokove u svetu.

- Nemačka privreda se razvijala na jeftinim ruskim energentima, sa cenovnim odnosima koji su za Nemačku bili veoma povoljni. Onda je to odjednom nestalo, i narušilo postojeće tokove. Prilagođavanje nije moguće preko noći. Kada nastane takva kriza, onda se pokažu slabosti koje su inače slabo vidljive. Rat u Ukrajini će generisati nove krize i nova rešenja. Rat će pomeriti glavne finansijske tokove. Jedna kriza stvara nova rešenja, a ta rešenja zemlje BRIKS-a traže same za sebe. One polako stvaraju jedan novi sistem, jer vide da dugoročno sučeljavanje sa Amerikom iscrpljuje velike zemlje. Mi tu imamo procese koji će da dovedu do novog multipolarnog sistema, boljeg i stabilnijeg od postojećeg - kaže Šainović.

On smatra da svet mora da se bori protiv uticaja Amerike, ali da je nikako ne treba potceniti.

- Ja imam 100 razloga da ne volim Ameriku, i smatram da svet treba da se bori protiv njenog uticaja, ali nikako je ne treba potcenjivati. Američka vojna sila proizilazi iz njihovog inflatornog sistema. Amerika je napravila sistem za upravljanje montearnim sistemom, u kojem samo ona štampa novac. Svetska dominacija može da traje samo dok ste najveća ekonomska i vojna sila. Međutim, sada drugi jačaju i pokazuju se slabosti Amerike - kaže Šainović.

Na predviđanja o skoroj propasti amerike, on kaže da je mala verovatnoća da se tako nešto desi.

- U istoriji nema stvari koje se nije desila. Rimsko carstvo je vladalo 1000 godina, i nije se raspalo zbog Huna i Avara, već zbog unutrašnjih problema. Propast Amerike nećemo videti skoro. Taj sistem ima unutrašnje amortizere i ogromnu moć. Teoretski jeste moguć najgori scenario, ali se ne treba baviti hipotezama, već se treba baviti kako da preživimo u ovim uslovima, jer je ovo bezbednosno preživljanje, pitanje opstanka nacije u uslovima svetske krize - rekao je bivši premijer.

On kaže da je cilj ovog rata odvajanje Evrope od Rusije i njeno uključivanje u američko carstvo.

- Sada ćemo gledati ovaj rat iscrpljivanja. Oni su odredili da ovaj rat traje dugo, kako bi iscrpili Rusiju do kraja. Rat protiv Rusije ne podrazumeva, bar sada, da zapadni tenkovi da dođu da Moskve, već da se Rusija raspadne iznutra. Ja smatram da do toga neće doći. Zapad kreće na taj cilj jer su im prethodna dva takva napada uspela - zaključio je Šainovič.

Vladimir Vasić smatra da propast nekoliko moćnih banaka predstavlja samo izolovane slučajeve, za koje je kriv sam menadžment tih banaka.

- U americi posluje 3200 banka. Uvek kada propadne jedna banka, svi se pitaju da li je bankarski sistem stabilan. Ovo su izolovani slučajevi. Tu je najveću grešku napravio menadžment same banke. Šta se konkretno dogodilo? Oni su zapravo imali depozite od IT kompanija, gde imate milijarde deponovanog novca u bankama. Banka taj novac mora negde da plasira. Oni su uzimali državne obveznice, i preterali su sa količinom toga. Kada imate inflaciju, povrat novca je mnogo manji, i tu se prvi put javio taj gubitak od nekoliko milijardi evra, a kada to čuju investitori, oni pohrle da podignu novac. Mislim da je to prosto greška menadžmenta. Oni čak nisu imali direktora za rizike, i u tim koracima su pogrešili. To nije imalo mnogo efekta na bankarski sistem sveta - rekao je Vasić.

On smatra da su predviđanja pukovnika Mekgregora o propasti Amerike preoštra.

- Amerika ne može tek tako da nestane. Cela njihova strategija posle Drugog svetskog rata je privlačenje najboljih kadrova sveta. To je vrednost Amerike. Pogledajte šta sve od uređaja koje koristimo svakog dana dolazi iz Amerike. Meni se čini da je čovek i dalje okosnica svega. Uzmite 100 najboljih fakulteta u svetu, oko 80 je iz Amerike - kaže Vasić.

On je ukazao i na pokušaj Kine i Indije da globalno nametnu svoje valute.

- Dve trećine dolara se nalazi van Sjedinjenih Država. Pojavljuju se neki veliki svetski igrači, poput Kine i Indije, koje žele da njihova valuta bude rezervna. Kina nudi Juan, sa zlatnom podlogom. Na taj način oni jačaju vrednost svoje valute - rekao je on.

Na pitanje o investiranju novca, on kaže da nije dobro da sve investicije budu koncentrisane na jednom mestu.

- Da bi se neko upustio u trgovinu zlatom, to su prevashodno stručnjaci, investicioni bankari. Naše bake, mame, su uvek u kutijicama imale nešto zlatno. Zlato služi da bi ste se osećali sigurnije, jer čuva vrednost novca. Mi najčešće čuvamo novac u bankama, a veoma češće i preko osiguranja i penzionih fondova. Naši ljudi takođe često ulažu i u nekretnine. To je materijalizovano, opipljivo i nema velikog rizika. Nije dobro da sve bude koncentrisano na jednom mestu, i zato je dobro da postoje fabrike širom Srbije - rakao je Vasić.