Ilijana i Mišo su Srbi proterani u Oluji: Njihove priče će vam naterati suze na oči (VIDEO)

U koloni dugoj nekoliko kilometara kao devojčica od 11 godina  bila je Ilijana Mišković, koja je  zajedno sa roditeljima i sestrama otišla iz rodnog mesta Plaško u Lici. 

- Vreme prolazi i mi odrastamo, starimo ali osećanja ostaju. To je nešto što nikom ne bih poželela. U to  vreme kada sam prolazila kroz tu kolonu imala sam 11 godina i zaista nisam razumela šta se sve tu dešava, tak sada shvatam čitavu tu priču. I zaista ne mogu da razumem kome je to bilo potrebno. Vrlo je teško, a ja jesam srećna što sam sada ovde, što živim u ovom gradu jer je meni ovde prelepo. Imam svoju porodicu i sad pokušavam da se stavim u poziciju mojih roditelja. Ne mogu da shvatim kako im je bilo kada su dolazili u nešto nepoznato, ali su prosto bili srećni što smo svi došli i što smo svi ostali živi - kaže Ilijana. 

Informer

Mišo Marković tada  dvadesetjednogodišnjak bio je pripadnik 21. Kordunaškog korpusa napustio je  rodni Kordun  9. Avgusta.

I posle 28 godina seća se svih užasa koje je donela “Oluja”. 

- Simbolično taj auto put se pre rata zvao Bratstvo i jedinstvo, a poslednji Srbi iz Republike Srpske Krajine su tim putem prošli  i kod Šida ušli u Srbiju. Ne može da se zaboravi taj zločin, jer to nije bio napad na vojne ciljeve, to je najviše bio napad na civile. Nisu tukli nas koji smo bili u uniformama, više su usmeravali vatru na civile. Ove godine je možda simbolično odabran Prijedor zato što se između Prijedora i Bosanskog Petrovca na Petrovačkoj cesti desio veliki zločin, kada su oni avionima bombardovali civile.

Informer

Novi život započeli su u Pančevu i Mišo i Ilijana. Ovde su  osnovali porodice. Oboje ističu da je početak svakog avgusta  izuzetno težak i bolan.  Za njih povratka u Hrvatsku nema. 

- Ja sam proterana iz jednog malog mesta u Lici koje se zove Plaški, između Ogulina, Slunja I Plitvičkih jezera, mesto je fantastično idealno za turizam i divno je otići tamo, ali tamo da se živi ne. Ne bih mogla nikada tamo da živim u tim okolnostima i u situaciji kakva je tamo sada - kaže Ilijana.

Mišo ističe da mu je jako teško kada dođu ovi momenti i da će tako biti dok je živ. 

- Moje dete je rođeno u Pančevu i zna kako se ja osećam početkom avgusta.  I on je svestan šta se tamo dešavalo , kako su njegovi deda, baba, stric i otac proterani i koliko je učinjeno zločina prema srpskom narodu. Nadam se da ni jedan Srbin bez obzira gde živi ne sme da zaboravi ovaj zločin i da svi upalimo sveće za nastradele.

U akciji “Oluja”  proterano je više od 220.000 Srba, a ubijeno više od 1800 ljudi. Akcija Oluja ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ.