Zaklali su mi ujaka, pa sa njegovom glavom igrali fudbal! Potresna ispovest novinarke Informera, devojčice iz Oluje

Tamara je na Informer televiziji  iznela potresne detalje iz tog perioda života koji lede krv u žilama! Iako je imala samo šest godina, naša novinarka, kaže da se svega seća i da je i dalje obuzmu jeza i tuga, na današnji dan.

- Imala sam šest godina kada se to desilo. Rođena sam u Zadru, a živeli smo u Benkovcu. Granatirali su mi kuću i srušili nam krov. Mene je mama iz kreveta iznela iz kuće. Nismo imali kuda, pa smo ona, moje dve sestre i ja, krenuli  putem Beograda. Nismo ni znali gde idemo. Niko nije znao da će to toliko trajati, mislili smo da ćemo se vratiti za par dana.  Moj otac je, kao i svi muškarci, morao na ratište. Radio je kao kuvar, a mi nismo 21 dan znali ništa o njemu - ni da li je živ ili mrtav. Kada se vratio, rekao nam je da nekoliko dana nije jeo, da je pio samo morsku vodu. Nije hteo da priča o dešavanjima sa ratišta, jer je sve bilo  traumatično. Nedugo zatim se od svog tog zračenja iz bombi razboleo od leukemije. Lekari su ostali u šoku. Mislili su da je bio u Černobilju - otkrila je Tamara.

Međutim, kako kaže, ovo nije ni deo horora koji su preživeli ona i njena porodica.

- Mojoj babi su ubili sina i to na njene oči. Odsekli su mu glavu, a zatim su nasred dvorišta sa njom igrali fudbal. To su strašne stvari! Uprkos svemu, baba se vratila na vekovno ognjište. Nije brinula da li će biti ubijena ni da li će joj se nešto desiti. Užasno je što niko nije odgovarao za ubistvo mog ujaka - istakla je naša sagovornica.

 

Na pitanje kako je ona, posle svega, doživela tu izbegličku kolonu, odgovara:

- Nisam doživela tu kolonu kao nešto strašno, jer sam bila uz mamu i mislila sam da ne idemo daleko. Došli smo u Srbiju, tamo su nam pričali da ćemo završiti na Kosovu i Metohiji.  Dugo nismo znali da li smemo da odemo u svoju kuću i u svoje dvorište, jer su se tamo uselili Hrvati. Svuda su bili antisrpski grafiti i istaknute hrvatske zastave. Mržnja prema Srbima traje i dan danas. Ali, strašno je to što se ovde vodimo kao izbeglica, a kad odem na svoje ognjište onda nisam poželjna.