Kako su Srbi vodili ratove? Da li smo imali dobre diplomate, ili smo se zalagali bez računice? (VIDEO)

Knjiga govori o ozbiljnoj društvenoj, ali i moralnoj odgovornosti pojedinca i to kroz vremenske razlike, a ujedno i sličnosti istih epoha jednog istorijskog razdoblja, koje ne smemo i ne možemo da zaboravimo, a upravo je tu ova „pisana reč“ da nas podseti i udalji od zaborava. Akcenat je na herojima, koji su dali život za Srbiju, kao primer budućim pokolenjima kako se voli i štiti domovina. Pisanje ovog dela je veliki izazov i odgovornost za pisca, jer je reč o delu koje povezuje sve ratove i stradanja srpskog naroda. Lik je manje-više isti, samo menja uloge i „šeta“ se kroz ratove, prelazi iz epohe u epohu. Čas ga vidimo i u formiranju srpske države, pa u raspadu Jugoslavije, a zatim tokom bombardovanja…

Pisac Ivan Jegorović objasnio je da je u njegovoj knjizi opisana jedna porodica i njeni naslednici kroz ratove.

Informer

-Svaka druga ili treća generacija Srba mora da uzme pušku u ruku. Pokušao sam da opišem da smo uvek bili narod koji je branio svoje, a nikada nije osvajao tuđe. Nadam se da će uskoro uslediti pozorišna predstava. Dugo sam radio istraživanja. Knjiga je potpuno istorijski tačna, mada jeste plod moje mašte. Ovo jeste moja šesta knjiga, ali je prva sa nacionalnom tematikom. Kada je bilo bombardovanje imao sam šesnaest godina. Sećam se svih ratova devedesetih. Moj otac je učestvovao u tim ratovima. Diplomatija je jako bitna danas- naveo je Jegorović.

Istoričar Nebojša Damnjanović rekao je da se velike stvari ne dešavaju tek tako, već moraju da izrastu.

Informer

-Priča ne može da se ispriča u malo reči. Naš narod ima taj odbrambeni potencijal. O mogo čemu odlučuju političke elite. Glavna nit je odbrambena, kuražna, a Srbe vidimo među drugim narodima. Grci su se isprsili više puta. To jeste srpsko ponašanje: isprsiti se. Daleko od toga da naše vodeće snage nisu umele da diplomatišu. Bilo je i taktiziranja i mudrosti i čekanja, ali više puta smo se založili bez mere i računa. Skupo nas je koštalo-naveo je istoričar Damjanović.

Marko Blažić iz Centra za društvenu stabilnost potvrdio je da je neproračunato zalaganje mnogo puta kroz istoriju skupo koštalo našu zemlju i naš narod.

Informer

-Kada pogledamo to u kontekstu Kosova i Metohije, mi treba kao društvo da budemo svesni da je to ostalo kao nerešeno pitanje. Moramo diplomatiju iskoristiti do poslednjeg atoma snage. Bolje je i sto godina razgovatati nego jedan dan ratovati. Nama bi rat možda značio kraj našeg biološkog potencijala. Nas je i ovako svake godine 30.000 manje- zaključio je Blažić.

Celu emisiju pogledajte u videu ispod: