Ustaše su silovale devojke i nabijale ih na kolac! Potresna svedočenja preživelih Srba logoraša: Brata su mi zaklali sa bakom i dekom! (VIDEO)

Bujić je pričao o svojim logoraškim danima tokom Drugog svetskog rata, uprkos tome što mu je jako teško da govori na tu temu.

- Meni je vrlo teško da govorim o tome. Nerado javno govorim. Ja sam rođen 1935. Dva brata, Rajko i Branislav. Tri sela od 300-400 stanovnika, preko 700 njih nije doživelo slobodu. Nemci imaju i fotografije toga što su Ustaše uradile. Devojke su bile silovane, neke nabijene na kolac, neke bačene u vodu sa nekim drvenim štapovima u polnim organima. Ne znam koliko je dece iz mog razreda preživelo - rekao je Bujić.

On je pokazao i fotografije svog razreda i braće.

- 487 ljudi iz deset sela je podignuto za primer 27. na 28. aprila. Sve su to seljani bili, nisu ni znali da je formirana NDH. Prvi su bili smešteni u logore. Troje ujaka, te noći kad su podignuti, žicom povezani i odvedeni. Strovalili su ih u tu jamu koja se zove Jadovno. Tamo je završilo svih 400 ljudi. Nemački izveštaji o zlu koje su Ustaše napravile su najprecizniji. U logor smo odvedeni početkom desetog meseca, u Jasenovac. Moja majka nije htela odati gde je otac. Nju su tukli i to mi je najteži doživljaj koji pamtim. Ona je pala, a onda su je polili kantom vode. Ona se umokrila od te tuče. Kad je otac shvatio da će nas sve tu potući, on se pojavio. Izboden je bio na tri mesta, ali je svakako bio transportovan jer je bio potreban. On je bio politički funkcioner, tako da im je bio važan, inače bi ga dotukli. Iz Jasenovca su nas prebacili u Staru Gradišku. Taj put je trajao dve noći i dva i po dana. Vagoni su se prvi put otvorili nakon dan i po, u Sisku. Tu su mala deca izvedena. Bilo je puno ljudi koji su nam davali hleb i vode. Do tad nismo imali ništa u vagonima. Na kraju smo morali 11 kilometara peške do Stare Gradiške. Ja nikad nisam mrzeo hrvatski narod. Među njima ima plemenitih ljudi, ali ekstremisti koji čine zlo... - otkrio je Bujić.

Radojčić je podelila svoje potresno iskustvo iz ustaškog logora Jasenovac.

- Ovaj datum mnogo znači za mene i za ceo narod koji je stradao u logoru. Ne samo u Jasenovcu, već u svetu. Moj dan oslobođenja je 13. maj 1945. Rođena sam u selu 12 kilometara od Jasenovca. Još uvek tražim brata koji je imao godinu i po dana. Mi smo bili seljačka porodica. Ustaše su 1942. godine došle u naše selo. Pred Uskrs su došli i celo selo prebacili u Bosnu. Mog brata su, sa bakom i dekom, zaklali u Staroj Gradiški. Tatu su odveli. Mi smo išli peške do Gradiške. Ušli smo u logor. Hrana je bila grozna, išli smo na kazan jedanput dnevno. Pili smo vodu iz bunara gde su se slivale fekalije. Jedna baka je sedela i glodala kost, vadila srž. Imam dokument da me iz logora spasila Dijana Budisavljević. Moj otac nije bio ni komunista, ni partizan, bio je običan čovek. Moja majka je pokrštena, mi deca nismo. Stradali smo samo zato što smo Srbi - navela je Radojčić.

Kompletno gostovanje pogledajte u video-snimku: