Košare, nebeska karaula! Srbi nikada ne smeju da zaborave večnu stražu golobradih junaka (VIDEO)

Poručnik Vojislav Perović, objašnjava kako je bilo teško na položajima i kako su srpski heroji dali svoje živote braneći Kosovo i Metohiju.

- Naša je jedina premisa da trajemo i da spomenemo tih 108 momaka koji su dali živote na karaulama na Košarama i Paštriku. Oni su dali najsvetije onoga što im je Gospod podario, a to je život i to u junačkoj bici. Početak bombardovanja NATO aviona smo gledali sa Bajgore i videli smo kako su nam rušili repetitore, videli smo naše junačke pilote kako lete u susret nadmoćnijim NATO agresorima sa svojim zastarelim MIG-ovima. Danima i noćima nismo sklopili ni oka, moji momci su anđeli i to su najposlušniji i najodaniji momci. Na Veliki Petak imali smo zatišje na Metohijskom polju, a onda je počela kiša uveče i negde posle ponoći gromovi su počeli da udaraju, ali i artiljerija iz pravca Albanije, a vojska je bila na nogama. Kada je došao rekao je pukovnik Živanović našoj jedinici, spremite se moramo da krenemo. Na moje pitanje da nas ima samo 30 kako ćemo da se borimo na prostoru širokom 7 kilometara, a on je odgovorio "Pokušajte". Kada smo stigli na položaj, zatekli smo malo vojske i to su bili sve mladići od 18 - 19 godina - rekao je Perović.

Informer

Heroj sa Košara Zoran Lekić, govori o tome da je imao obavezu da ode da brani svetu srpsku zemlju, podučen herojstvu svojih predaka, ali i da bi opet otišao.

- NATO je pretio bombardovanjem, a otac mi je stalno puštao gusle i pokazivao ordenje mojih predaka i zato nisam hteo da odlažem vojnu obavezu. Posle samo dva i po meseca paklene obuke, krenuli smo vozom na Kosovo. Prvo sam bio u Kosovskoj Mitrovici, a onda u Vučitrnu. Cena koju sam platio, je da su moji roditelji bili narušenog zdravlja kada sam se vratio, ali je neko morao da ode da brani svetu srpsku zemlju. Živim da odem na Kosovu i Metohiju i rešim to  - kazao je Lekić.