Obelodanjena istina o srpskom litijumu! Stručnjaci odgovorili na sva pitanja o sumpornim kiselinama, o vodama i deponijama! (VIDEO)

Dinko Knežević, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta rekao je da ljudi koji su i malo razumni i znaju šta je rudarstvo, znaju da ovi ljudi ne govore istinu.

Informer

-Ko je i malo razuman i zna šta je rudarstvo, zna da ono što oni govore nije istina. Zvučalo je kao da govore o osiromašenom uranijumu, a ne o rudarstvu. Celi projekat se razvija na 240 hektara. Ima fabrika za preradu koncentrata na 80 hektara. To je u dolini Štavice. Što se tiče tog dela terena on će biti trajno izgubljen za sve drugo. Nećete moći da napravite oranicu, ali moći ćete da napravite stadion ili pozorište kada sve bude završeno. Ko je imao njivu, imaće i dalje. Ko je imao šumu, imaće i dalje. Nema razloga da ljudi ne žive kao dobre komšije. Nema nikakvog razloga da se tu bilo šta promeni. Tamo su mali posedi i male njive. Ako se bavite poljoprivrednom proizvodnjom, imate riskantan tehnološki proces. Sad se pojavljuju fabrika i rudnik. Možete da se zaposlite i da radite osam sati kao i drugi ljudi. Mnogi će ostaviti svoju proizvodnju i otići će u fabriku da radi. Kad je reč o deponiji, one nikada nigde nisu omiljene. Ništa na deponiji nije idealno. Napravljena je deponija u dolini Štavice. Donešena je odluka da se može polovina otpada moći da se vrati u rudnik na zasipanje. Sada se istražuje da li se još nešto može upotrebiti. Uvedeno je filtriranje i sušenje jalovine. Filtriranje se i do sada dešavalo, ali se ta jalovina se možda neće moći svesti na optimalnu vlažnost zbog gline, pa će ta jalovina proći i kroz sistem sušenja- rekao je Knežević.

Stevan Blagojević, direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju govorio je o navodnim mogućnostima o padanju sumpornih kiša.

Informer

-Čudi me od ove gospođe! Ovo je pitanje hemijske industrije koje je bilo veoma ozbiljno pitanje u vreme stare Jugoslavije. Dobijanje đubriva je vrlo slično ovome. Sumporna kiselina nam nije nepoznata. Nemačka troši 44 miliona tona godišnje, a mi trošimo oko milion tona. Hemijska industrija je bila ponos stare zemlje. Samo nam treba disciplina, inžinjerski kadar i da se slušaju stariji. Tada se poštovala struka. Hemijska industrija je deo razvoja. Litijumske baterije su budućnost. Ako padne cena litijuma, neće biti rudnika. Niko neće da radi da bi bio u minusu. Cena litijuma neće pasti. Svi serveri za veštačku inteligenciju koriste litijumske baterije. Sumporna kiselina se troši i vi više ni nemate kiselinu i dobija se so. Imamo dve škole: u jednoj vidimo da smo sve u staroj Jugoslaviji gradili mi. Mlada generacija ima drugačiji stav. Oni kažu da ni jedan šaht ne može da se napravi da ne bude ravan sa ulicom i da nam za sve trebaj stranci. Stara škola kaže da mi možemo sami da uradimo. Ipak, što se iskopavanja litijuma tiče, moraćemo da radimo sa strancima, ne možemo sami- rekao je Blagojević.

Stjepan Mitrović, diplomirani inženjer rudarstva objasnio je kako će se eksploatisati vode ukoliko dođe do rudarenja litijuma.

Informer

-Ja sam inženjer rudarstva i znam da se u dolini Jadra nalaze podzemne vode. To nisu vode niske dubine kao u bunarima, to su dubinske vode koje se nalaze na 350 do 700 metara dubine i one su slane. Te vode će se koristiti oko 20% iz samog rudnika. Jedan deo će se koristiti iz kišnice, a jedan deo iz Drine. Ta voda će se non stop reciklirati. U proseku 45 litara vode u sekundi će se koristiti iz Drine, sve ostalo ćemo dobijati iz kišnice ili iz tih recikliranih voda. Ja sam kao građanin i te kako zainteresovan za sve što se dešava. Pozivam građane Loznice i Srbije da učestvuju u javnim raspravama. Ja nisam branilac, ali sam kao građanin zainteresovan. Ja znam da je ovde dosta izmišljenih stvari. Imamo javnu raspravu koja je već otvorena i na kojoj treba da učestvujemo- rekao je Mitrović.

Celu emisiju pogledajte u videu ispod: