(VIDEO) ZNATE LI ŠTA JE ČABAR, A ŠTA ŠAFOLJ? Upoznajte poslednjeg bačvara u Srbiji, on će vam objasniti!

- Nema sira bez čabrića, ni rakije bez burića - kaže uz osmeh ovaj vredni starac i objašnjava kako su drvene posude nekad dobijale imena.

- Prvo smo pravili male kačice za mužu i mleko, to su bile - kravljače, a onda i čabar za ostavljanje sira i kajmaka. Vodu smo donosili u bucama od 20 kilograma, neko na konju, a neko na ramenima - priča Mirko.

Informer

U to vreme nije bilo kupatila, pa su vredni majstori pravili i burad za kupanje.

- Šafonj je bilo bure u kom su se prale noge, gde se kupalo, a u njemu su žene prale veš. Nije bilo lako kao što je danas. Bure je bilo teško, pa dok doneseš vodu u buci i dok se okupaš prođe dan - rekao je Mirko.

Uz burencad Mirko se skućio, hranio porodicu i odškolovao decu. Nekad je ovo zlatiborsko selo bilo poznato po bačvarima, a danas se ovim zanatom bave samo Kovčići.

Informer

- Pre je svaka druga kuća imala bar po jednog majstora. Ali su nas pregazili tehnologija i plastika. Naš šafonj za pranje trajao je godinama, a lavor vam pukne za mesec dana, ali uzalud, buriće sad retko ko kupuje - priča ovaj zanatlija.

Mirka je nasledio sin Milisav koji danas pravi buriće za rakiju i vino.

Informer

- Za dobro bure najbitnija je dobra građa. Mi koristimo hrastovo drvo jer je ono najkvalitetnije, a to daje poseban miris i ukus svemu što u njega stavite - rekao je Milisav.

Pravljenje bureta počinje od postavljanja danceta, a onda se ređaju savijene daske zvane duge.

Informer

- Da bi savili drvo, moramo naložiti dobru vatru, ali daske ne smeju da gore, treba se pronaći prava mera. I onda kad se dovoljno ugreju one se savijaju i ređaju na dance - otkriva Milisav tajnu svog zanata.

Ovi Zlatiborci jedni su od retkih koji su nastavili da se bave ovim starim srpskim zanatom, omladina je otišla u grad, pa je veliko pitanje da li ćemo buriće za desetak godina gledati samo na starim slikama.