NA OVOM MESTU SU SE SRELI TITO I BREŽNJEV! Na Brdu mira prevodio im BRAT SLOBODANA MILOŠEVIĆA! (TV IN)

Danas zemni ostaci 408 crvenoarmejaca počivaju u kostirnici na Brdu mira više Gornjeg Milanovca.

- U tom svojevrsnom memorijalnom parku postoji spomenik iz 1956. godine gde su bili pohranjeni zemni ostaci pripadnika Druge proleterske brigade. Šest godina kasnije, 2. oktobra 1962, predsednii SFRJ i SSSR, Josip Broz tito i Leonid Iljič Brežnjev prisustvovali su na brdu mira svečanosti 408 crvenoarmejaca koji su do tada počivali u raznim mestima Srbije, i tog dana njihove kosti sabrane su ovde, pod zajedničku humku - rekao je za agenciju RINA istoričar iz Gornjeg Milanovca Aleksandar Marušić, direktor ovdašnjeg Muzeja takovsko rudničkog kraja i dodao:

Informer

- To je na našim prostorima bio jedan od  najznačajnijih događaja u drugoj polovini 20. veka, i ceremnija koju je obeležilo prisustvo dvojice tada izuzetno uticajnih ljudi u svetu.

Predsednici su oko 12 sati pojavili na Brdu mira zajedno sa suprugama i Tito je poručio da prestanu vučji pogledi u tuđa dvorišta a Brežnjev se zalagao za bratske odnose. Sovjetska strana je, inače, insistrirala da Brežnjev prisustvuje sahrani. Jedan od prevodilaca među visokim gostima tog dana bio je i Borislav Milošević čiji je brat Slobodan posle tri nepune decenije došao na čelo Srbije.

Informer

- U gradu sa 4.000 -5.000 stanovnika tada se okupilo 25.000 gostiju i događaj je obeježio istoriju jugoslovensko - sovjetskih odnosa, a privredna saradnja krenula uzlaznom linijom - napominje Marušić.

Današnji predsednik opštine Gornji Milanovac, Dejan Kovačević, podseća da je krajem prošle godine ovaj grad, zajedno sa Ministarstvom privrede Vlade Srbije obnovio spomen kompleks na Brdu mira, kao simbol stradanja srpskog naroda, i dodaje:

- U humkama na Brdu mira pohranjeni su ostaci cevenoarmejaca koji su zajedno sa našim borcima učestvovali u oslobađanju Gornjeg Milanovca. To mesto povezuje dva naroda i mi smo želeli da dobije novi izgled. Pored uređenih pešačkih staza i osvetljenja, urađen je i amfiteatar kako bi svi koji posete ovo mesto mogli i da nauče mnogo čega iz bogate istorije Srbije.

Zanimljivo je da je idejno rešenje za današnji izgled spomenika na Brdu mira dao Desimir Žižović Bujin, tokom Drugog svetskog rata pripadnik ravnogorskog pokreta, a posle toga autor stripa "Dečijih novina" o mladim partizanima pod nazivom "Mirko i Slavko".