UKOLIKO PRIMETITE OVAKAV MLADEŽ, HITNO SE JAVITE DERMATOLOGU! Od ove opake bolesti u Srbiji godišnje oboli više od 700 ljudi!

Od raka kože svake godine u Srbiji oboli oko 700 ljudi, u procesu lečenja ukupno ih je blizu 1000, a mnogo više nalazi se u procesu praćenja.

Na svakih pet godina ovaj broj povećava se 15 do 20 odsto kako u Srbiji, tako i svetu, naročito u zemljama Zapadne Evrope.

- Taj trend povećanja već se može nazvati epidemijom - ističe sekretarka Odbora za melanom srpskog lekarskog društva, dr Lidija Kandolf Sekulović. 

- Uzrok povećanja obolelih od raka kože pre svega je nepotrebno izlaganje UV zračenju kroz sunčanje i i kroz izlaganje u solarijumima. Pre nekih 40 godina smo promenili ponašanje u smislu da su ljudi počeli da odlaze na godišnje odmore i da leže na suncu. Posledice toga pojavljuju se sada. Počelo je od sedamdesetih godina prošlog veka i iz godine u godinu sve više raste broj obolelih. Trebao bi da se vratimo na ponašanje od pre 50 godina kada je bilo normalno ne sunčati se i ne izlagati kožu direktno suncu - navodi Sekulović.

Od 2019. godine na listi Republičkog fonda se nalaze svi lekovi koji se koriste u lečenju 4. stadijuma bolesti - kombinovana ciljna terapija i imunoterapija. 

- Ono što nam nedostaje je usvajanje primene ovih lekova u ranijim fazama bolesti. To je negde prihvaceno u čitavoj Evropi i regionu. To je terapija koja se koristi tokom 12 meseci već u onom stadijumu u kojoj se bolest proširila u limfne čvorove. To smanjuje rizik za pojavu metastaza za 50 odsto. Na taj način bismo smanjli broj obolelih od metastatskog melanoma - objajašnjava doktorka.

Ukoliko se oboleli mladež detektuje na vreme, on se uklanja jednostavnom hiruškom intervenicijom u trajanju od 15 minuta, a pacijent se smatra izlečenim, zbog toga je od neprocenjivog značaja ići na redovne preglede. Nažalost u Srbiji se najveći broj slučajeva otkrije u 3. i 4. stadijumu kada je bolest već prešla na druge organe.    

- Problem sa melanom je taj što se on u najranijoj fazi ne razlikuje mnogo od normalnih mladeža. Jedina razlika je u tome što se tokom vremena menja. Na početku će on možda izgledati kao bilo koja tamna ili svetla mrlja na koži, ali će vremenom početi da se širi, da dobija sve nepravilniji oblik, nepravilnu ivicu, negde će da dobije boju, negde da izgubi - postaće šaren.To je alarm da se ljudi jave dermatologu i da se uradi dermoskopija. Ljudi se, kada tako nešto primete, boje jer misle odmah da je u pitanju rak kože, a to uopšte ne mora da znači - otkriva dr Lidija.

Preporuka stručnjaka je da ljudi koji imaju više od 50 mladeža na telu jednom godišnje odu na pregled nezavisno od toga jesu li primetili neku promenu. Ostalima se savetuje da vrše samopregled na nekoliko meseci i da se, ukoliko primete promenu, jave deramtologu. Cilj uduženja je da se o  problemu raka kože što više priča i da se ljudi nauče bezbednom ponašanju na suncu.