DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU OVDE PRONALAZE SVOJE UTOČIŠTE! Prave džemove, sokove i žive zdrav život!

U vreme kada je osnovala Udruženje "Evo ruka" Ana Knežević  bila je samohrana, nezaposlena majka dva dečaka od 6 i 7 godina, od kojih je stariji sa višestrukim smetnjama u razvoju kao posledica retkog sindroma DiGeorge.

U sredini koja ne razume kontekst u kome žive roditelji dece sa invaliditetom ona je želela da nađe rešenje i napravi promenu.

Sve vreme posvećena je ideji građenja zajednice roditelja dece sa smetnjama u razvoju koji se poznaju između sebe i podržavaju međusobno.

- Mi smo jedna zajednica u koju dolaze ljudi svesno i dobrovoljno i žele da pomažu i da daju smisao i svrhu i svom životu - kaže predsednica Udruženja "Evo ruka" Ana Knežević.
 

Informer

- Najvažniji projekat jeste inkluzivni centar gde smo jednu kuću na periferiji Beobrada opremili i sredili i gde smo radili sve programe podrške - navodi Knežević.

Deca koja dolaze u Udruženje uživaju u svakodnevnim aktivnostima. Te aktivnosti mnogu biti jednostavne, obične, kao što je odlazak u prodavnicu, kupovina namirnica za ručak, pa potom spremanje ručka i učenje o kuvanju. Posebno zadovoljstvo ovoj deci predstavlja momenat kada se svi okupe oko velikog trpezarijskog stola i uživaju u ukusnoj hrani koju su sami spremili.

Dane provode bezbrižno. Ispred škole imaju prilike da se bave sportovima kao što su fudbal i košarka, a za manju decu postoje ljuljaške, klackalice i tobogani gde se zajedno igraju po lepom vremenu. S druge strane, ni dečje sobe nisu zanemarene. Prijatan prostor u kome borave deca opremljen je dečjim igračkama, bojicama, slikovnicama, knjigama, ali i opremom poput televizora i laptopova. Svako dete, kakvu god dijagnozu da ima, može pronaći svoj kutak, nešto što samo njega ili nju zanima i uživati na svoj način.

Informer

Ova deca, kao i sva druga, vole da se druže i provode vreme jedni sa drugima. Posebnu pažnju u ovo doba godine posvećuju spremanju zimnice. Uz pomoć volontera, ali i svojih roditelja, oni prave sokove od paradajza i džemove od sezonskog voća, koje zatim prodaju i od čega udruženje ima skroman prihod.

- U jednom momentu, kada je to bili moguće, sadili smo plastenike. Tada smo sadili svoje povrće: paradajz i drugo. Onda smo shvatili da bi bilo dobro da počnemo da kuvamo paradajzi i pravimo sok od toga i videli smo da je to odlično jer je jako važno ljudima za zimnicu. - objašnjava predsednica udruženja.

Informer

Već je veliki broj ljudi čuo za ovo udruženje i dobio želju da učestvuje u njegovom radu i pomogne. Tako se često prijavljuju volonteri svih uzrasta: najčešće studenti, ali i starije žene u penziji. Ana Knežević ističe da su svi dobrodošli i da je svačija pomoć dragocena. Prvenstveno se novom druženju raduju deca. Za njih je rad volontera dragocen i nezamenljiv.

-Ja se osećam ovde kao da imam neku malu porodicu u koju uvek mogu da se vratim - iskreno kaže Ivana Nedin, volonterka ovog udruženja.