Foto:
Vesti
(VIDEO) ŠPANCI PRODAJU UKRADENU KNJIGU ŽALOSTI ZA TITA: Na aukciji će biti 3. juna u Malagi!
Kako je objavila Medijska mreža Antidot, reč je o 12 autografskih strana (lotova) Knjige žalosti, koja je u Kući cveća bila otvorena za strane državnike.
Autogrami i zapisi značajnih istorijskih ličnosti su vemoa cenjeni kod kolekcionara što pokazuju i primeri aukcija na kojima su pojedini autografi prodati za astronomske cifre
Pomenuti lotovi, kako navodi ova medijska mreža, predstavljaju samo deo znatno veće kolekcije od 40 strana koje su isečene iz Knjige žalosti i ukradene iz Muzeja istorije Jugoslavije.
Krađa delova Titove Knjige žalosti nikada nije prijavljena nadležnim organima, jer, kako se tvrdi, nikome u Muzeju i Ministarstvu kulture nije bilo poznato da ih nema.
DAN MLADOSTI NIJE BIO TITOV ROĐENDAN! Slavili smo 25. maj jer je ON TADA U DRVARU SAČUVAO GLAVU!
Inače, prikupljanje autograma i zapisa značajnih istorijskih ličnosti danas predstavlja jednu od izuzetno važnih i cenjenih grana kolekcionarstva što pokazuju i primeri aukcija na kojima su pojedini autografi prodati za astronomske cifre.
Primera radi, jedan od najpoznatijih slučajeva predstavljalo je pismo Džordža Vašingtona, koje je u decembru 2009. godine prodato za fantastičnih 3,2 miliona dolara.
Među "našim" eksponatima tog tipa, koji se najavljuju za aukciju u Malagi, nalazi se i posveta Titu generalnog sekretara KPP SSSR Mihaila Gorbačova, koji je u poseti bivšoj Jugoslaviji boravio 15. marta 1988.
(ŠOKANTAN VIDEO) MA MARŠ, FUJ! Evo na koga se Tito razdrao, pa onda ZABRANIO OVAJ SNIMAK!
Tu su i izrazi žaljenja i reči posvećene Titu Norodoma Sihanuka, bivšeg kralja Kambodže, koji je u Beogradu boravio 12. avgusta 1982, zatim Hu Jaobinga, generalnog sekretara Komunističke partije Kine koji je u poseti SFRJ boravio 11. maja 1983.
TITO JE UMRO 1930. GODINE! Vlasti SFRJ nam to otkrile još 1985, ali im i danas ne verujemo!
Među njima su i posvete Arafata, lidera Palestinske oslobodilačke organiazcije koji je Kuću cveća posetio 21. decembra 1988, Alija Hamneija, vrhovnog vođe Irana koji je povodom samita Pokreta nesvrstanih u jugoslovneskoj prestonici boravio 3. septembra 1989.
Mobutu Sese Sekoa, lider nekadašnjeg Zaira (danas DR Kongo) upisao se u knjigu žalosti 31. marta 1988, a Roberta Mugabea, predsednika Zimbabvea 25. maja 1985.