ŽIVOT NA BENSEDINIMA: Alarmantno upozorenje, godišnje u Srbiji se popije 5,3 MILIONA KUTIJA TABLETA ZA SMIRENJE!

U prilog ovoj jezivoj statistici idu i podaci da u Srbiji ove medikamente svakodnevno koristi svaka treća žena i svaki sedmi muškarac. Da stvar bude još gora, među onima koji se kljukaju lekovima čak 60 odsto su mladi između 20 i 30 godina.

Tableta kao spas

Među najtraženijim lekovima bez kojih građani ne bi mogli da zamisle nijedan dan su dijazepam (bensedin), lorazepam, bromazepam... Stručnjaci smatraju da situacija nije nimalo naivna i da su ljudi počeli da piju sedative nadajući se da će jedan bensedin rešiti sve njihove probleme. A kao glavni uzrok za ovu sumornu statistiku navode usamljenost, popularnost društvenih mreža, nedostatak emotivne veze i besparicu. U Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" kažu da u Srbiji čak dva i po puta više žena nego muškaraca pije lekove za smirenje.

- Prema poslednjim podacima, čak 30,9 odsto punoletnih

Izazivaju zavisnost Sedativi poput bromazepama, dijazepama i drugih "popularnih" tableta mogu izazvati ozbiljnu zavisnost i zdravstvene tegobe Neuropsihijatar dr Aleksandar Vujošević

žena koristi svakodnevno sedative, dok je muškaraca u toj kategoriji znatno manje i taj broj je oko 13,9 odsto. Dakle, ispadne da svaka treća žena i svaki sedmi muškarac konzumiraju lekove iz grupe sedativa i hipnotika. Još strašnije je što u istraživanju postoji i statistika za mlade između 20 i 30 godina, koji čine čak 60 odsto populacije koja koristi antidepresive - pokazuju podaci "Batuta".

Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da ljudi u Srbiji, čim osete prve psihičke tegobe, odmah posežu za lekovima za smirenje, umesto da zatraže stručnu pomoć.

- Ljudi brzo žive, mnogo rade, javilo se otuđenje i nedovoljno vremena i novca za relaksaciju, druženje i pronalaženje nekakvog ventila. Jasni znaci da je potrebna pomoć su konstantni osećaj bezvrednosti, sumoran pogled na budućnost, poremećaj sna i koncentracije, nesigurnost, strah i zabrinutost za budućnost. Ali umesto da se obrate stručnjaku, nažalost, ljudi uzimaju lekove za smirenje. To je najlakše, ali je pogrešno. Kada se na vreme javite psihijatru, postoje mnogo veće šanse da se izlečite čak i bez lekova - naglašava Milivojević.

Trend i navika

Neuropsihijatar dr Aleksandar Vujošević smatra da je statistika

Pogrešan izbor Umesto da se obrate stručnjaku, nažalost, ljudi kod prvog problema odmah uzimaju lekove za smirenje Psihoterapeut Zoran Milivojević

o potrošnji lekova u Srbiji veoma zabrinjavajuća, jer osim što ljudi u tabletama vide jedini spas, može doći i do zavisnosti od ovih medikamenata!

- Podatak da se popije 5,3 miliona kutija sedativa i hipnotika upozorava da u Srbiji postaje trend i navika da se piju ovi lekovi. Postavlja se pitanje da li zaista imamo toliko psihijatrijskih slučajeva i depresivnih ljudi ili se ipak i dalje ova vrsta lekova prodaje "ispod ruke"?! Jasno je da živimo u teškom i sumornom vremenu, da se ljudi susreću sa raznim problemima, ali smatram da je ovo ogromna cifra za broj građana koji žive u našoj zemlji. Pogotovo imajući u vidu da sedativi poput bromazepama, dijazepama i drugih "popularnih" tableta mogu izazvati ozbiljnu zavisnost i zdravstvene tegobe - upozorava dr Vujošević.

Milioni potrošeni na lekove

U Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) kažu da se godišnje potroše milioni dinara na lekove za smirenje.

- Prema

"Najpopularniji" lekovi u Srbiji Sedativi: Dijazepam  Lorazepam  Bromazepam Hipnotici: Nitrazepam  Midazolam  Zolpidem  *podaci ALIMS za 2016. godinu

poslednjim podacima, tokom prošle godine građani Srbije potrošili su više od 2,7 milijardi dinara na sedative poput dijazepama i bromazepama. Oko 462 miliona dinara izdvojeno je na hipnotike, najviše na nitrazepam i midazolam - kažu za Informer u ALIMS.

Piju tablete zbog lajkova i izgleda

Lekove za smirenje na svoju ruku pije i sve više devojčica, tinejdžerki od 15 do 19 godina, a razlog su uglavnom psihički problemi zbog nedovoljne popularnosti na društvenim mrežama! Verovali ili ne, naši psiholozi se poslednjih godina suočavaju sa velikim brojem slučajeva tinejdžerki koje su zapale u depresiju, i to samo zato jer njihove slike ili statusi na Fejsbuku i Instagramu nisu dobili očekivani broj lajkova.

- Mnoge od tih devojčica, nezadovoljne statusom u društvu, počinju da se otuđuju, gube samopouzdanje, a to dalje vodi u bolesti kao što je anoreksija, pa čak i ka samoubistvu - pokazala su istraživanja među srednjoškolacima u Srbiji.