BOGU HVALA ŠTO SAM ŽIV: Milan Mitić jedan u deset miliona koji je pobedio smrt!

Požarevljanin Milan Mitić (30), nekadašnji bajker, nakon doživljene “saobraćajke” pre osam godinama čudom je preživeo i donekle se oporavio, pošto je trenutno 60 posto invalid. Tešku saobraćajnu nesreću on je doživeo u avgustu 2010. godine, kada je imao 22 godine.  

Vozio motocikl u alkoholisanom stanju i bez kacige, i to jureći čak 170 kilometara na sat. Pošto je jedva ostao živ nakon pada sa motora, bio je u komi 40 dana, sa višestrukim prelomima lobanje, sa četri polomljena rebra i brojnim povredama na licu. Rešen da nastavi život i da svoju porodicu poštedi najdublje patnje, maksimalnim psihofizičkim naporima, uspeo je da se oporavi.

Prema Milanovim rečima sve se desilo 22. Avgusta 2010. godine dan nakon povratka sa mora.
- Čim sam stigao sa odmora seo sam na svog ljubimca  od 1000 kubika I otišao po druga Čede da proslavimo moj dolazak sa mora. U prvi kafić ušli smo oko 13 časova, a zatim smo, ne sećam se, koliko kafića  promenili, gde smo svo vreme konzumirali razna alkoholna pića. Oko dva sata ujutro posvađao sam se sa jednim  konobarem. Hteo sam da se obračunam sa njim  ali me je Čeda  smirivao, čak i pripretio da će otići bez mene. Ipak, sudbina je  htela drugačije-priseća se Milan tog kobnog dana.

Onako pijani izašli sui z kafića i Milan je drugu rekao da će da ga odveze kući motorom, našta je ovaj pristao.- Isprva  motor nije hteo da startuje i posle nekoliko pokušaja 

- Čedi sam dao svoju kacigu pre nego što smo seli na motor. Zaverglao sam nekoliko puta, ali motor nije mogao da upali. Tek sada shvatam da je Bog tako hteo da mi pomogne da pijan ne sedam na motor, jer mogu da stradam. Ali, moja “luda” glava nije shvatila božje upozorenje, već smo na gurku upalili moćnu mašinu. Onako pijan željan dokazivanja  “nagario” sam po gasu i ubrzo dostigao brzinu od 170 kilometara na sat. Nisam se zaustavio ispred njegove kuće, već sam produžio prema bolnici gde je širok put i  hteo sam tu da okrenem motor i da druga u povratku ostavim ispred dvorišta. Ali, ostavio sam ga u bolnici, nastavio je Milan svoju priču.

Milan je  ogromnom  brzinom uleteo u krivinu i zakucao se u trem jedne prodavnice, da ironija bude veća, koja se nalazila preko puta bolnice. Prednji točak naleteo je na ivičnjak pa je Milan glavom direktno udario u drvenu gredu, koju je na pola prelomio. Ostao je nepomičan tu da leži. Njegov drug je pri udarcu ispao sa motora, I, najverovatnije zahvaljujući kacigi koju mu je Milan dao, njegove povrede nisu bile opasne po život.

Milan je nakon pada ostao da leži u lokvi krvi. Srećom, bolničko osoblje koje je čulo strahovit tresak izašlo je iz bolnice I prihvatili Milana. Nakon ukazane prve pomoći odlučili su da Milana, gotovo mrtvog, prebace u beogradski Urgentni centar sa prognozom da će do te ustanove teško živ stići, jer povrede koje je zadobio bile su veoma teške. 

Lobanja mu je bila skoro smrskana, zadobio je prelom četri rebara i mnoge druge povrede po telu i glavi. Po prijemu u Urgentni centar usledila je hitna operacija koju je izvela dr Lidija Šarić, neurohirurg. Operacija  je trajala duže od tri sata. Milanovi roditelji bili su očajni i neutešni zbog crnih prognoza iz Požarevca. 

Ipak,  dobili su  informaciju da Milan  diše i  da još nije sve izgubljeno.  Nakon operacije Milan upada u komu i u tom stanju ležao je 40 dana, gotovo bez nade da će se ikada probuditi. 

Njegova mladost i jaka konstitucija, kao i ogromana volja za životom i optimizam pomogi su mu da preživi i da se oporavi.

- Nakon 40 dana provedenih u komi i uz sve zdravstevene komplikacije koje ona nosi probudio sam se i od medecinske sestre, koja je danonoćno bdila nadamnom zatražio da pozove moje roditelje. Ona, kada je to čula u prvi mah nije verovala, ali kada sam svoj zahtev ponovio, sva srećna poljubila me i pozvala roditelje. Lekari iz urgentnog su odlučili da nakon mog buđenja iz kome da me prebace na VMA na dalje lečenje, gde je o meni brigu preuzeo neurohirurg  dr Toplica Lepić-kaže Milan. 

On je naglasio da je pre kome imao 115 a iz nje izašao sa 75 kilograma, i da je tek odlaskom na VMA počela njegova borba da se oporavi i prohoda.
 

- Kući sam došao u decembru. Teško sam govorio i nisam mogao da hodam. Usledio je svakodnevni rad sa terapeutom, odlazak u banju. Nakon osam meseci teške borbe, mogao sam da se pridignem iz invalidskih kolica, ali uz nečiju pomoć. Tek u maju naredne godine sam stao na noge i počeo da hodam-priča Milan o svom oporavku

Ovakav slučaj proglašen je medicinskim čudom, jer, ovakve povrede preživi jedan u milion, a potpuno se oporavi jedan u deset miliona. Milan je bio taj jedan.
Posledice nesreće kod njega  se ogledaju u jedva vidljive smetnje pri hodu i blago usporenim govorom, Milan Mitić je sada dobro iako je postao 60 posto invalid. 

Prihvatio je sebe, a i okolina ga je, priča on, prihvatila. Počeo je i da radi. Gradska uprava Požarevca zaposlila ga je kao invalidno lice, na čemu im je on, kaže, veoma zahvalan, posebno gradonačelniku, Banetu Spasoviću. Druži se sa prijateljima, izlazi, ali njegov život se iz korena promenio. Za alkohol i ludu vožnju, u njegovom životu više nema mesta.

– Spoznao sam da mi je sam Bog pomogao da preživim i da se oporavim, I zbog toga sam mu neizmerno zahvalan. Logičnog objašnjenja nema. Zbog toga ne želim više da budem problematičan momak. Sve se promenilo kada sam video ogromnu tugu u očima mojih roditelja i prijatelja koji mi znače-iskren je Milan.  

Posle nekog vremena Milan je još jednom dokazao da je „jedinstven”, kako kaže, rukovođen svojim unutrašnjim ili božjim glasom, odlučio je da svoj loš primer upotrebi kao dobar primer za mlade. Najpre je snimio video-klip sa porukom „Nemoj da voziš kad piješ”! Veliki broj pregleda na „Jutjubu”, oko 800. 000 pregleda, naveo ga je da ode korak dalje. Javio se požarevačkoj policiji i predložio da zajedno drže tribine po školama.

– Deca mnogo emotivno reaguju na moju priču. Neki počnu i da plaču, teško mi je jer svaki put sve iznova preživljavam, ali važno mi je da im duboko usadim kako ne treba da se ponašaju u životu, jer samo je jedna sekunda dovoljna da ga izgubimo – ističe heroj ove priče.

Nedavno je osnovao je i Udruženje „Milan Mitić jedan u 10 miliona” za edukaciju, promociju bezbednosti u saobraćaju i pomoć povređenima. Želja mu je da obiđe sve škole u Srbiji, pa i regionu. Skromno naglašava da mu je potrebna pomoć i podrška svih ljudi dobre volje.   

U želji da pomogne drugima, ne samo propagiranjem sigurne vožnje, Milan se posvetio I humanitarnim radom. Organizovao je niz akcija na uređenju okoline, kao i prikupljanju pomoći onima kome je potrebna. Čim je na društvenim mrežama saznao da je autobusko stajalište u Dunavskoj ulici zaraslo u korov, odmah je prionuo na posao i uklonio rastinje. Nakon toga isto je uradio i na nadvožnjacima kod Saborne crkve i u Ulici Bože Dimitrijevića, preko kojih su se pešaci teško kretali, takođe zbog korova. 

– Radio sam na uređenju dvorišta Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju. Nemam odgovarajući alat,  ali sam odlučio da, sa onim što imam, doprinesem gradu i svojim sugrađanima - kaže Milan.
 

Ovaj mladi Požarevljanin pomogao je i ugroženoj višečlanoj porodici Demirović, za koju je sakupio preko potrebnu garderobu. Svoje akcije Milan će proširiti i na stare i nemoćne, jer će im, besplatno, obavljati kupovine u prodavnicama i apotekama. 

- U planu mi je da i ubuduće nastavim sa ovim i sličnim akcijama, u kojima su učestvovali i moji drugovi Milan Penezić i Borislav Milošević. Ukoliko neko od naših sugrađana želi da nam se pridruži, može da mi se javi preko telefona broj 064/00-20- 804 –na kraju razgovora  poručio je ovaj humani mladić.

 Dobio stalan posao u Gradskoj upravi

Milan je pre godinu dana dobio posao u Gradskoj upravi. Trenutno radi na ispomoć obezbeđenju, a po potrebi obavlja I druge poslove, menjajući radnike koji su odsutni. Gradonačelnik Požarevca, Bane Spasović kaže da je Milan zaposlen ne samo, kao invalidno lice, iako je to zakonska obaveza javnih službi da čine, već I kao mladi čovek, veliki borac I humanista koji svojim primerom pomaže zajednici. 

– Milan trenutno radi na osnovu ugovora o delu, ali radi se sistemazacija, pa ćemo mu naći odgovarajuće mesto. Doduše, biće zaposlen na određeno vreme, zbog uredbe o zabrani zapošljavanja u javnim službama, ali čim uredba bude ukinuta zasnovaće stalni radni odnos-obećao je  gradonačelnik I dodao da su Milana pozitivno prihvatili kako u gradskoj upravi, taki I u javnosti, zbog njegove upornosti, skromnosti I humanitarnog rada.

Zbogom motociklu

Na naše pitanje da li nakon nesreće i dalje vozi motocikl, Milan odgovara odrečno. 

- Nikad više nisam seo na motor, niti sam okusio kap alkohola, niti nameravam da to uradim. S tim sam zauvek završio, ne samo zbog sebe i svoje bezbednosti, već i zbog moje porodice, koja je zbog mog teškog udesa i dugotrajnog lečenja prošla kroz pravi pakao – odlučan je Milan.