Foto:
Vesti
ZASTRAŠUJUĆI STATISTIČKI PODACI MINISTARSTVA ZDRAVLJA I SZO: SVAKI ČETVRTI SRBIN JE DEBEO! Gojaznost uzrok 50 odsto smrti kod nas!
Svaki četvrti Srbin je predebeo, a broj naših građana sa viškom kilograma raste iz godine u godinu, pokazuju alarmantni uporedni podaci Ministarstva zdravlja i Svetske zdravstvene organizacije!
Procenjuje se da će već 2020, za nepunih godinu i po, u Srbiji čak 38 odsto stanovnika biti gojazno, što nas ubraja u izrazito debele nacije.
Loše se hranimo
Nije problem što naši ljudi mnogo jedu, već što se hrane loše. Forsiraju testa, gotova jela, a izbegavaju voće i povrće
Jovana Srejić, nutricionista
Epidemija debelih
Koliko se poslednjih decenija gojimo, govori i podatak da je 1975. u našoj zemlji bilo samo 8,8 odsto debelih, a da je od 1990. do danas broj onih sa izrazitim viškom kilograma dupliran . Što je najgore, debljina je uzrok svake druge smrti u Srbiji, jer utiče i na srce, i na dijabetes, i na razvoj karcinoma.
Prema podacima kampanje "Teži ka ravnoteži", koju su sproveli Ministarstvo zdravlja i Privredna komora Srbije, samo u narednih godinu i po dana broj debelih u Srbiji će se dramatično povećati.
Informer
- Oko 25 odsto građana Srbije trenutno se smatra gojaznim, a već 2020. taj broj će skočiti na 38 odsto. Prema procenama, tada bi 44 odsto muškaraca i 31 odsto žena moglo da ima indeks mase veći od 30, što znači da imaju očigledan višak kilograma - piše u istraživanju.
Kako se računa indeks mase
Indeks telesne mase (BMI) izračunava se tako što težinu u kilogramima podelite sa kvadratom visine izražene u metrima. Dakle, osoba koja je visoka 180 cm i ima 80 kilograma, ima indeks mase 24,6 - što je gotovo idealna mera. Indeks manji od 18 smatra se neuhranjenošću, od 18 do 25 je normalna težina, od 25 do 30 je predgojaznost, a sve preko 30 smatra se gojaznošću i kategoriše se u više tipova, kako indeks mase raste.
Specijalista opšte prakse dr Nevenka Dimitrijević kaže da je ova statistika više nego alarmantna, jer je debljina jedan od ključnih uzroka svake druge smrti u Srbiji.
- Svest građana mora da bude mnogo veća i da shvate da je gojaznost veoma opasna bolest. Ona može da bude uzrok niza drugih oboljenja, utiče na srce i pritisak, na pluća, izaziva šećernu bolest, okidač je za karcinome, a često vodi i u psihozu. Praktično, svaka druga smrt u Srbiji direktno je povezana sa viškom kilograma. Posebno je loše to što je među gojaznima sve više školske dece, koja time dobijaju predispozicije za neko hronično oboljenje već u ranoj mladosti - kaže dr Dimitrijević.
Nutricionista Jovana Srejić upozorava da osnovni problem gojaznosti nije u tome što Srbi mnogo jedu, već što se veoma loše i nekvalitetno hrane.
Informer
Petina dece gojazna, naročito tinejdžeri
U Srbiji je gotovo svako peto dete gojazno, a broj debele dece iz godine u godinu stalno se povećava! Najviše raste broj gojaznih među decom od 15 do 19 godina. Razlog za ovu statistiku su nepravilna ishrana, ali i slaba fizička aktivnost.
- Glavni uzroci gojaznosti među decom su nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost, što potvrđuje i podatak da 43 odsto đaka svakog dana konzumira slatkiše, pri čemu svako četvrto dete jede slatkiše više puta u toku dana. Naviku da svaki dan pojede jabuku, krušku ili neko drugo voće ima tek svaki peti učenik, ali zato isto toliko njih svakodnevno pije gazirane sokove - kažu u Institutu "Batut".
- Naši ljudi dosta rade, pa nemaju vremena da osmisle svoje obroke. Umesto da jedu zdravo, obično uzmu nešto s nogu, neku brzu hranu prepunu masti i ugljenih hidrata. Forsira se testo, instant jela, jeftino meso, a izbegavamo voće, povrće, ne pijemo dovoljno vode i ne bavimo se fizičkim aktivnostima. Zato se sve više gojimo, procenat onih sa indeksom mase preko 30 raste rapidno iz godine u godinu, a do 2050. imaćemo pravu epidemiju debelih - napominje Srejićeva.
Gojaznost u Srbiji
godina procenat gojaznih*
1975. 8,8%
1990. 13%
2000. 14%
2010. 17%
2014. 17,8%
2016. 20%
2018. 25%
2020. 38%**
*BMI veći od 30
** predviđanja Ministarstva zdravlja
Pet faktora
Prof. dr Sanja Mazić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu smatra da je za smanjenje ove statistike od značaja i umerena fizička aktivnost, naročito kod mladih.
- Potrebno je upražnjavati najmanje 60 minuta umerene fizičke aktivnosti, po mogućstvu svakog dana. A koliko je važan zdrav način života, potvrđuju i brojne naučne studije. Njima je dokazano da dužina života posle 50 godina starosti u velikoj meri zavisi od pet faktora kao što su nekorišćenje duvana, optimalna telesna težina, redovno vežbanje, izbalansirana ishrana i umerena upotreba alkohola - ističe Mazićeva.