DECA U SRBIJI OD RAKA UMIRU DUPLO VIŠE NEGO U EU A ZA TO JE KRIV NATO! Poražavajuća statistika o obolevanju najmlađih od karcinoma u našoj zemlji

Deca u Srbiji dva puta češće obolevaju od opakih maligniteta nego njihovi vršnjaci u Evropi, alarmantni su podaci naših najpoznatijih stručnjaka! Na milion dece u našoj zemlji rak dobije 335, dok je evropski prosek 165!

Postoje više nego čvrste indicije da je za epidemiju karcinoma među najmlađima u Srbiji krivo NATO bombardovanje! O tome govori i podatak da je pre agresije, 1999. godine, na milion dece u Srbiji rak dobijalo 160, što je ispod evropskog proseka. Danas u našoj zemlji mališani najčešće obolevaju od leukemije i tumora na mozgu, ali i limfoma i neuroblastoma.

Jezive brojke

Naš poznati neurohirurg prof. dr Danica Grujičić napominje da preliminarni rezultati naučnomedicinske studije o posledicama NATO agresije pokazuju povezanost toksina iz bombi sa naglim rastom obolelih od raka među najmlađima.
- U Srbiji od raka oboli dvostruko više mališana od evropskog proseka. Kod nas na milion dece kancer dobije 335, a u drugim zemljama kontinenta 165. Ako se uzme u obzir da je pre bombardovanja kod nas od raka obolevalo 160 mališana na milion, jasno je da se toksini iz NATO bombi moraju uzeti kao ozbiljan, možda i ključni uzrok ove strašne pojave. Naročito je primetna učestalost leukemije kod dece od pete do devete godine - kaže dr Grujičić.

Poznati srpski onkolog dr Slobodan Čikarić ističe da su, pored leukemije, među mališanima u Srbiji sve učestaliji i tumor mozga, limfomi, neuroblastom i nefroblastom.
- To ne čudi kada znamo da je radioaktivnu prašinu vetar razneo po celoj Srbiji i zagadio zemljište i reke. Zato ne čudi što se nakon latentnog perioda masovno dijagnostikuju maligniteti kod dece do 18 godina, i što su to sve teži oblici, koji zahtevaju hirurško uklanjanje, ali i hemioterapije i zračenja, koji su šok za dečji organizam. Zato je jako bitno da pedijatri detaljno obavljaju sistematske preglede, da ne zanemaruju ni najmanju zdravstvenu tegobu kod mališana i da uz pomoć kolega onkologa, radiologa i hirurga povećaju stopu izlečenja i najmlađe pacijente podvrgnu najkvalitetnijem lečenju - smatra dr Čikarić.

ISHRANA SIROVIM VOĆEM I POVRĆEM NAJBOLJA ODBRANA OD KARCINOMA! Maja Volk, žena koja je pobedila rak grla, DAJE SAVETE ZA IZLEČENJE!

Pedijatar dr Saša Milićević ističe da je primetan negativan trend maligniteta kod dece i da su u fazi lečenja zračenja i hemioterapija neizbežni segment.

- Nažalost, uglavnom se dijagnostikuju teški oblici malignih kancera. Samo lečenje je teško i mučno, kako za decu tako i za roditelje. Među pacijentima nisu samo deca do 18 godina već ima i onih mlađih od pet godina. I to je zaista strašno, kada tako mlad i nejak organizam vi morate da podvrgavate operacijama, citostaticima i zračenjima. Kod dece simptomi često budu neprimetni i nisu toliko radikalni kao kod odraslih, pa se i bolest kasno otkrije. Svakako prvi korak jeste hirurško otklanjanje tumora, a shodno njegovoj poziciji i nalazima biopsije deca se šalju na zračenja ili hemioterapije - objašnjava dr Milićević i dodaje:
- I to je zaista jedno neprijatno i bolno iskustvo. Zato je bitno da se slede saveti lekara, da deca miruju, isključe se iz škole i vrtića, borave u sterilnim uslovima, da se čuvaju od infekcija, čak i od najmanje kijavice. Da im ishrana bude raznovrsna i kvalitetna bez aditiva i emulgatora, da bude zastupljeno crveno meso, voće, povrće, dosta sveže tečnosti, da uzimaju aroniju i prirodne preparate za imunitet i apetit. I jako je važno da se u ceo proces lečenja uključi i psiholog, jer ni dete ni roditelji ne smeju da "padnu" i klonu duhom - savetuje naš sagovornik.

Posledice zračenja

Na pitanje šta je uzrok ovolikog broja kancera kod dece, dr Milićević objašnjava:
- Na prvom mestu svakako jeste genetika i to je nešto što ne možemo da izbegnemo. Zatim tu su i mutirani virusi, ali i razna zračenja kako od NATO bombardovanja, tako i od raznih telefona, tableta, televizora. Na sve ovo treba i dodati masovnu upotrebu hrane iz "fast fud" restorana, pekara, fizičku neaktivnost i izloženost zagađenjima - kaže Milićević.

Informer