ČAK 13.338 RAZMAŽENIH KLINACA ODBILO DA RADI! Država im našla posao, a oni bi još da su na jaslama roditelja

Čak 13.338 nezaposlenih u Srbiji nije pokazalo nikakvu želju da dobije posao koji mu je država našla, zbog čega su u junu izbrisani sa biroa rada, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS).

Od tog broja, 12.041 osoba se neopravdano nije javila ili odazvala pozivu NSZ-a, dok 1.145 nezaposlenih nije došlo na na individualni razgovor sa savetnicima NSZ-a. Nezaposleni, za koje smo saznali da su mahom mladi, najčešće su odbijali poslove u oblasti poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane, mašinstva, obrade metale, tekstilne industrije, kožarstva, šumarstva i obrade drveta.

Da sve bude gore, broj nezaposlenih koji su odbili posao nekoliko puta je veći, ali je dobar deo njih naveo da ne žele da rade jer je plata niža od proseka, da im je radno mesto udaljeno od mesta stanovanja, da se plaše povređivanja i obolevanja na poslu, visine, kao i rada pod vodom ili zemljom. Njih biro rada nije izbrisao.

U razgovoru za naš list stručnjaci smatraju da su mladi razmaženi i da ne žele da rade, već da se izležavaju i žive od roditeljskog novca i "doznaka" iz inostranstva.

Muke poslodavaca

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je za Informer da nezaposleni, mahom oni mladi, ako nisu egzistencijalno ugroženi, biraju gde će da rade i za koliko novca, što privrednicima pravi veliki problem.

- Plate u pojedinim zanimanjima su onolike kolike su i poslodavac ne može da plati više, iako bi želeo. Kada to čuju, ljudi na birou odbijaju da rade. Svi bi neki dobro plaćen posao, koji pritom nije mnogo težak. To su mahom mladi ljudi koji, ako nisu egzistencijalno ugroženi i žive kod roditelja, biraju šta žele da rade i za koliko para. Ovakve stvari nisu nimalo dobre za privredu jer postoji potreba za radnom snagom u brojnim zanimanjima, a niko neće to da radi - rekao je Atanacković i ukazao na još jedan veliki problem:
- Pojedinci koji su zvanično nezaposleni imaju druge izvore prihoda. Rade na crno i tako, pošto zaobilaze plaćanje dažbina, zarađuju više nego da im biro nađe neki posao. Protiv toga moramo da se borimo jer predstavlja nelojalnu konkurenciju dobrim poslodavcima i pogubno utiče na privredu - jasan je Atanacković.

Ekonomista Mlađen Kovačević smatra da se nezaposleni ljudi previše oslanjaju na penzije svojih roditelja ili novac koji dobijaju od rođaka iz dijaspore.
- Ovaj broj nezaposlenih koji faktički ne želi da radi može da se razvrsta u nekoliko grupa. Jedan broj je naučio da živi od penzija svojih mama, tata, baba i deda, a drugi dobijaju redovno novac od rođaka iz dijaspore. Obe ove grupe su navikle da ne rade ništa, da nemaju nikakve obaveze, da ne moraju da ustaju, a opet imaju novac za život. Treća grupa su ljudi koji dugo ne rade još od vremena kriza ili privatizacija i oni su u toj meri izgubili radne navike, pa ne mogu da se nateraju da idu svaki dan na posao - objašnjava Kovačević.

Posao van struke

Sa druge strane, psiholog i sociolog Žarko Trebješanin smatra da je problem i u tome što se mnogim nezaposlenima ne nudi posao za koji su učili školu.
- Ne sporim da u ovom broju koji je objavila NZS ima i onih koji neće da rade i žive o tuđem trošku kao i dece biznismena, kriminalaca i drugih bogataša, koja imaju sve i ne zanima ih da se pomuče. Međutim, ne bih odmah napao sve mlade ljude i sve one koji su odbijali poslove sa biroa. Mnogi od njih su završili fakultete, a ne nude im se poslovi iz njihovih struka. Nije nimalo lako da učite godinama i onda treba da radite nešto sasvim drugo. Pored toga, dosta ponuda je i za posao u drugom gradu, što opet nije lako jer treba da ostavite i porodicu i prijatelje. I konačno, za zanimanja koja su deficitarna plate su zaista niske - iskren je Trebješanin.

Informer

Miloš Turinski iz "Infostuda" otkrio je da posla tokom ovog leta ima više nego što ima kadrova. Ističe da su poljoprivredni poslovi najplaćeniji i da su dnevnice 3.000 dinara, ali mladi najčešće traže ugostiteljske poslove, koji se dva do tri puta manje plaćaju.
- Ako pričamo o poljoprivrednim poslovima, oni se slabije traže jer, iako su plaćeniji, zahtevaju izmeštanje iz grada. Mladi nisu spremni za to u tolikoj meri, bez obzira na cenu sata koja se plaća. Radije će prihvatiti neko konobarsko ili šankersko mesto - ističe Turinski.
Pored konobarisanja i šankerisanja, mladi najčešće lepe deklaracije, rade telefonske ankete, fizičke poslove ili kao pomoćni radnici u pekarama, gde se plaća od 180 do 200 dinara po satu.