Foto:
Vesti
(VIDEO) PAVLOVIĆI U SELU BOŽURNJA KOD TOPOLE SAČUVALI ŠKOLU OD ZATVARANJA! Mama i sin zajedno pošli u prvi razred!
Stefan Pavlović (7) i njegova mama Adelina (39) jedini su đaci u školi u selu Božurnja u Topoli! Kad je pre devet godina Adelina iz Albanije došla u Topolu, nije ni slutila da će se jednog dana ponovo naći u đačkoj klupi sa sinom.
- Iz rodne Albanije sam došla u selo Božurnja zbog ljubavi. Zaljubila sam se u Zorana i rešila da se iz Albanije preselim u Topolu. Došla sam u njegovo selo Božurnju i tu smo se Zoran i ja venčali 2011. godine. Baš mi je lepo ovde, zavolela sam Topolu i Šumadiju. Ljudi su dobri, pomažu mi da se uklopim - priča Adelina.
Ponovo u školi
Ja mu u školi pravim društvo jer sam rešila da naučim dobro da pišem i čitam srpski
Adelina Pavlović
Talentovan đak
Ona i Zoran su ubrzo dobili sina, koji je ove godine stasao u đaka prvaka. Informer
- U septembru je naš Stefan krenuo u prvi razred. Vodim ga u školu koja je tu u našem selu i on je jedini đak ako se uzme u obzir da i ja sa njim sedim u klupi. Ali ja mu pravim društvo jer sam rešila da naučim dobro da pišem i čitam srpski jezik pa učimo zajedno - priča nam Adelina.
Međutim, Adelina nije samo učenik u ovoj osnovnoj školi. Ona se tu i zaposlila kao tetkica koja radi na održavanju higijene u školi i školskom dvorištu.
Za ovu ženu svi imaju reči hvale, a za njeno angažovanje i trud na času i učiteljica daje pozitivnu ocenu.
- Za 33 godina rada prvi put se susrećem sa ovakvim primerom, da imam jednog pravog đaka, ali u klupi je i njegova mama koja uči srpski jezik. Stefan nema vršnjaka, ali nastava dobro funkcioniše. Dobar je đak, dosta je talentovan, dobro govori engleski, srpski, a pomalo i albanski. Često mi odgovori "jes, no, okej", kao da mu je lakše na engleskom da priča... U kući sluša albanski i srpski jezik tako da pomalo brka sve reči. Prvi put sam u situaciji da u školi učim jedno dete, ali i da je u klupi roditelj đaka - kaže učiteljica Svetlana Grujić.
Zadužbina Mihajla Đoke Pavlovića
Seoska škola u Božurnji, u narodu poznata kao "Božuračka škola", zadužbina je Mihajla Đoke Pavlovića, trgovca iz Beograda. Sagrađena je davne 1891. godine. Pavlović je bio član Napredne stranke i poslanik u Narodnoj skupštini 1882. i 1894/96. godine. Nalazio se u delegaciji koja je bezuspešno odvraćala kralja Aleksandra Obrenovića od ženidbe sa Dragom Mašin. U rodnoj Božurnji podigao je zgradu škole, u spomen svojoj familiji i roditeljima.
Umro je u Kruševcu 1915. godine, gde je čuvao trezor Narodne banke.
Pusta škola
Iako je ova škola na životni put izvela na stotine đaka, priča naša sagovornica, iz godine u godinu ima ih sve manje.
- Za mene je ovo bio izazov i rado sam prihvatila poziv direktora da iz škole u Ovsištu pređem ovde u selo. I tamo je smanjen broj učenika, pa je ostao jedan učitelj, a ja sam došla da podučavam Stefana i njegovu majku - priča učiteljica Svetlana.
"Božuračka škola" na životni put izvela je na stotine đaka i zadužbina je Mihajla Đoke Pavlovića, trgovca iz Beograda.
- Roditelji se radije odlučuju da svoju decu upišu u školu u Topoli, prvenstveno zbog boljih uslova u školi, opreme za rad, prevoza do škole... Tako smo došli u situaciju da smo imali jednu devojčicu koja je prošle godine u Božurnji završila četvrti razred i sada je njenim koracima krenuo Stefan. Da su ga njegovi roditelji upisali u Topolu, sada bi na školi bio katanac - rekao je direktor Osnovne škole "Karađorđe" iz Topole Ivica Milivojević, kojoj pripada škola u selu Božurnja.
On dodaje da je jedino u školi u Božurnji jedan učenik, dok u svim ostalim školama na selu ima više učenika.