Pravo na život bez bola

U 21. veku,pacijent ne sme da trpi bol. On ima pravo, ma koliko bolest bila teška ili uznapredovala, da dane provodi u miru, a ne u patnji. Otuda jerazvoj Medicine bola, kao nove medicinske grane, od izuzetnog značaja

Bol je najčešći simptom sa kojim s susrećemo tokom života. Čak 50% odraslih pacijenata lekara poseti zbog osećaja bola,. Ukoliko. bol traje duže od tri meseca naziva se hronični bol i tada prestaje da bude samo simptom bolesti.

Ukoliko bol dugo traje, on izaziva ne samo  fizičku patnju već i tešku duševnu patnju. Takav bol ugrožava normalno funkcionisanje svih organa  i organskih sistema, urušava  psihičku stabilnost  pacijenta i menja  njegovo socijalno ponašanje. Tada bol više nije samo simptom već  prerasta u  bolest samu za sebe – objašnjava prof. dr Nebojša Lađević, anesteziolog i direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju KCS-a, u okviru kojeg radi i Kabinet za terapiju bola

Ne treba da boli

Hronični bol se danas proučava kao autonomna bolest a javlja se u nizu stanja, kao što su reumatološke i neurološke bolesti, dijabetes, AIDS, maligne bolesti.U današnje vreme hronični bol poprima epidemijske razmere ali je i pored toga kod nas još uvek potcenjen i nedovoljno lečen

Naš narod je spreman da dugo trpi bol,a čak ima i lekara koji pacijentima objašnjavaju da je normalno da ih u bolnici boli, jer se i sama ustanova zove bolnica. Zato je neophodno da se pojača edukacija svih lekara ali i medicinskih sestara i tehničara o neophodnosti pravilne procene i terapije bola. U današnje vreme ni jedan pacijent ne sme da trpi bol.U tom cilju Srpsko udruženje za terapiju bola sprovodi edukacije i član je velikih projekata koje vode Evropsko udruženje anesteziologa i Evropska federacija za terapiju bola- kaže prof dr Nebojša Lađević koji je i predsednik Srpskog udruženja za terapiju bola.

Informer

Na praćenju savremenih trendova iz Medicine bola kao nove grane medicine, u Srbiji se aktivno radi. Multidisciplinarni Kabinet za terapiju bola KCS-a, u kome spas za svoje patnje nalaze pacijenti sa teškim dugotrajnim bolovima, primer je koji treba slediti.U skladu sa  evropskim konceptom lečenja u njemu zajedno rade anesteziolozi, fizijatri, neurohirurzi i psihijatri. Opremljen je i aparaturom  za najsloženije interventne procedure koje se samo ovde izvode. Ali potreba za terapijom bola naglo raste širom Srbije.

Osnovane su ambulante i kabineti za terapiju bola i svaki dan se radi na edukaciji lekara. Poznavanje procene bola, vrste i intenziteta, kao i pravilne terapije  od neprocenjivog je značaja za svakog lekara. Uvedeni su izborni predmeti iz Medicine bola na IV i V godini Medicinskog fakulteta, osnovana je subspecijalizacija Medicina bola i sada stiže šesta generacija subspecijalista. Neophodnoje dalje razvijati edukaciju a posebno u oblasti veoma složenih interventnih procedura, gde nam nedostaje stručnjaka – objašnjava profesor Lađević.

Nove terapije još efikasnije

U SAD-u i zapadnoevropskim zemljana Medicina bola se razvija kao posebna grana medicine, za koju se kaže da neophodna podrška gotovo svim ostalim granama medicine. U većini evropskih zemalja samostalno postoje klinike za bol, kao specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnog bola. Čak i kada nema leka da se izleči teška  bolest,  danas postoje lekovi da se takvim pacijentima patnje olakšaju, To se postiže primenom opioida bilo putem tableta ili flastera ili nekom  od interventnih procedura.

Nove generacije lekova donose bolju efikasnost u lečenju i manje neželjenih efekatašto je jako važno za naše pacijente. Jedan od lekova koji nam stiže i od koga mnogo očekujemo je Tapentadol koji nam donosi novi način delovanja,. Taj lek deluje dvojako i kao opioid za jake bolove ali i kao dobar analgetik za neuropatski bol, a sveukupno ima malo neželjenih dejstavapa mu je profil sugurnostii veliki. Danas ne smemo dozvoliti da pacijente boli bez obzira na uzrok bola – poručuje prof dr Nebojša Lađević.