Foto:
Vesti
NAJSTARIJI KIKINĐANIN NAPUNIO 98 GODINA! Vitalni deda Luka zna tajnu dogovečnosti: U poslu se nisam štedeo, život sam proveo u miru i slozi sa ženom, a i dobri su mi geni
Vedar, rečit i bistrog uma, proslavio je 14. oktobra 98. rođendan uz rođendansku pesmu, tortu, poklone i zakusku koju su mu priredili zaposleni Novog doma Gerontološkog centrau kojem slavljenik već dve godine provodi dane.
Kao da mu je 20
Nikada nisam bio mnogo bolestan, sve znam i svestan sam, kao da mi je dvadeset godina
Luka Milinović
U familiji je, kaže, nadživeo i one dosta mlađe od sebe. Dug životni vek, deda Luka pripisuje genetici sa očeve strane, jer da mu otac u Drugom svetskom ratu 1942. nije poginuo, "ko zna koliko bi dugo živeo".
Deda po ocu mu je, veli, dočekao čak 105. godinu. Preživeo je mučne i gladne ratne godine kao učesnik NOB-a, a te dane bi, ističe, rado zaboravio da može.
-Teško je bilo, puno straha i neizvesnosti nas je pratilo. I gladni i žedni i bosi i goli smo bili. Imao sam još četiri sestre i tri brata. Dva brata i otac su poginuli u ratu, a treći je umro. Tri sestre su doživele duboku starost, dok je jedna umrla ranije - priča deda Luka koji skoro pola životnog veka provodi kao samac.
Informer
Rako, rako, tebe volim jako...
Prilikom proslave 98. rođendana Luku Milinovića je posetio i lokalni ombudsman. Sve je bilo organizovano na zavidnom nivou, kako i dolikuje, vrednom poštovanja, najstarijem Kikinđaninu. Nisu izostali ni baloni, a posluženo je slatko i slano. Uz rakiju i obaveznu zdravicu, deda Luka kaže da popije po koju, ali samo jednom dnevno.
- Ima ona pesmica: "Rako, rako, ja te volim jako, a ti mene rako u kanal polako..." - otpevao nam je na kraju razgovora uz osmeh deda Luka.
U godinama koje bi svako poželeo, najstariji Kikinđanin i dalje je prilično vitalan, dobro čuje i hoda. Ističe da je čitav život proživeo u miru i slozi sa svojom suprugom.
Oženio se iz ljubavi, što je za to vreme bilo malo neobično.
- Nemam decu, a sa suprugom sam živeo 52 godine. Posle njene smrti, više se nisam ženio - dodaje dok sedi u društvu drugara iz Gerontološkog centra.
U poslu se nikada nije štedeo radeći odmalena na njivi, a po povratku iz rata, i na svom poljoprivrednom gazdinstvu u Novim Kozarcima kraj Kikinde.
- Posle rata sam se vratio kući i dosta radio, bavio sam se zemljoradnjom i stočarstvom. Zdravlje me je uvek služilo, što je najvažnije. Nikada nisam bio mnogo bolestan, sve znam i svestan sam, kao da mi je dvadeset godina - navodi ovaj krepki starac uz dodatak da nema poseban recept za dugovečnost.
Uvek i u svemu bio je umeren i nikada nije pazio šta jede.
- I danas mogu sve da jedem, ništa od hrane mi ne smeta i nikada nisam pušio - kaže slavljenik i nudi nam parče velike torte napravljene njemu u čast.
Projekat je podržao:
Informer