Foto:
Vesti
U SRBIJI SE OVE GODINE dogodilo nešto što nije tokom PROTEKLIH 130 GODINA!
Jesen za nama bila je najtoplija od kako postoje merenja u Srbiji! Beograd je u oktobru i novembru imao najviše temperature još od 1888. godine.
Stručnjaci kažu da je to dokaz da je došlo do promena klime u našoj zemlji, kao i da ćemo narednih godina sve češće imati tako visoke temperature u jesenjim i zimskim mesecima.
TOPLO VREME NOSI OPASNOST PO ZDRAVLJE! Evo kako da SPREČITE TEGOBE
Proleće u jesen
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, period od 1. septembra do 30. novembra ove godine bio je za 2,9 do 3,5 stepeni topliji u odnosu na prosek od kada se mere temperature. Informer
Kada su u pitanju maksimalne dnevne temperature, oktobar je bio najtopliji u Srbiji od 1951. Drugi deo oktobra bio je izuzetno topao, tako da je na skoro celoj teritoriji zabeležen toplotni talas koji je trajao od 12. do 28. oktobra, što je ujedno i najduži oktobarski toplotni talas zabeležen od 1888.
U Beogradu je bilo 15 dana sa temperaturama višim od 25 stepeni, koji se u klimatologiji nazivaju letnjim danima jer su tipični za letnje mesece.
Prema rečima stručnjaka, novembar 2019. takođe je premašio rekorde kada su u pitanju dnevne temperature. Zabeležene su temperature za pet stepeni više od višegodišnje srednje vrednosti. Informer
- Od 20 najtoplijih novembara u Srbiji, 11 se dogodilo posle 2000. godine. Tokom većeg dela jeseni nije bilo padavina, tako da je u pojedinim periodima na snazi bila suša koja se može okarakterisati kao ekstremna. Sve to nedvosmisleno ukazuje da je emitovanje ugljen-dioksida glavni krivac za promenu klime. Visoke temperature koje smo imali u jeseni koja je za nama samo su dokaz da je naša klima već promenjena, i to, naravno, zbog globalnog zagrevanja. Temperature su sve više od proseka za jesenje i zimske mesece, a takve promene će se dešavati sve češće - navodi za Informer klimatolog Vladimir Đurđević.
Izuzetno toplo vreme u decembru "zbunilo" je i voće. U voćnjaku Radosava Radovanovića u selu Jarmenovcima kod Topole počela je rezidba šljive.
Radosav je u svom šljiviku zatekao prizor koji, kako kaže, nikako nije očekivao za ovo doba godine.
- Sakupio sam rezače da režemo šljivu, jer smo to do sada radili preko zime. Ali, nikada do sada, za svojih 60 godina, nisam u voćnjaku zatekao cvetove na stablu u vreme rezidbe, naročito ne u decembru. Toplo je za ovo doba godine, topla je jesen, klima nam se promenila i, eto, biljke ne znaju u kojoj su fazi i šta se dešava - kaže Radosav.
Stručnjaci za voćarstvo objašnjavaju da je cvetanje voća "kad mu nije vreme" postalo sve češća pojava.
- Nažalost, posledice toga mogu da budu pogubne po rod jer pupoljci stradaju ako sada stignu niske temperature - kaže Ivan Glišić, profesor voćarstva iz Čačka. M.L.
Najtoplija decenija
Da je to tačno dokaz su i podaci da će 2019. biti druga najtoplija godina na celom svetu od kada postoje organizovana instrumentalna merenja.
- Za nama je inače najtopliji petogodišnji period, a prema najavama Svetske meteorološke organizacije, i najtoplija decenija. Ovakve temperature izlaze iz okvira klimatskih uslova koji su vladali na Zemlji hiljadama godina unazad - zaključuje Đurđević.
Prava zima ni na vidiku
Iako je zima kalendarski juče počela, od snega i niskih temperatura, prema rečima prognostičara, ni u decembru neće biti ništa. Meteorolog "Weather2Umbrella" Đorđe Đurić kaže da nas, posle veoma toplog vikenda, danas očekuje kiša i pad temperature, ali i dodaje da do kraja godine neće biti velikih minusa niti obilnih snežnih padavina.
- Početak nedelje donosi zahlađenje u odnosu na vikend, pa će se najviše temperature kretati od šest do deset stepeni, duvaće jak vetar, ponegde i olujni uz kišu u toku dana, dok će na planinama padati sneg. Prestanak padavina se očekuje u utorak. Do kraja nedelje očekuje se oblačno vreme sa slabom kišom i najvišim temperaturama od oko šest-sedam stepeni. Sneg je prognoziran u prvim danima nove godine, ali to neće biti obilnije padavine. Početkom januara, temperature ponegde možda budu oko nule, ali velikih minusa neće biti, uglavnom će se najviše dnevne temperature kretati oko četiri ili pet stepeni - ističe Đurić.