GODINU DANA POSLE TEŠKE SAOBRAĆAJNE NEZGODE Dea Đurđević: Najskuplje je biti neosiguran

Kad god govorim o svemu što je iza mene, kao da iznova kupujem vreme da sve prođe, čeličim se. Sekund nepažnje mi je, slobodno mogu reći uništio život i pomerio ga u drugu dimenziju. Ništa ne možete sami, a srećni ste što ste živi…” ističe Dea Đurđević. 

Priliku da predstavi način na koji je prolazila kroz proces oporavka posle saobraćajne nesreće i koliko je u tom procesu bilo važno imati polisu osiguranja i poverenje u osiguravajuće kuće, Dea je imala i na tek završenom Kopaonik biznis forumu. Bila je specijalna gošća panela koji je organizovalo Udruženje osiguravača Srbije, pod nazivom “Nesreće se ne planiraju, planira se zaštita”.

U trenutku nezgode nisam bila osigurana i zato se sada trudim da svoje iskustvo prenesem na druge. Bez novca koji sada dobijam kao odštetu, po osnovu odgovornosti krivca za negodu, oporavak bi bio teži i sporiji. Pogrešno je o osiguranju razmišljati tek kada se dogodi neka nezgoda ili nepredviđena situacija, naglasila je poznata novinarka. 

Na panelu je naglašeno I da osiguravajuća društva raspolažu ozbiljnim fondovima za rešavanje odštetnih zahteva građana. Od 2005. godine, kada je Narodna banka Srbije preuzela nadzor nad industrijom osiguranja, tehničke rezerve su povećane šest puta.

Tehničke rezerve su garant stabilnosti i sigurnosti da će štete biti isplaćene i trenutno iznose 1.7 milijardi evra. To znači da građani Srbije mogu da budu apsolutno sigurno da će im šteta biti nadoknađena, u skladu sa zaključenim ugovorom o osiguranju, kaže za Informer Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije. 

Jovanović pojašnjava da su kod nas, limiti za isplatu nematerijalne štete million evra, a materijalne 200.000 evra, po jednom štetnom događaju. Međutim, nacrtom novog Zakona o obaveznom osiguranju, koji je u pripremi, predloženo je povećanje osiguranih suma i to na 2,5 miliona evra za nematerijalnu i 500.000 evra za materijalnu štetu. Približavanjem EU Srbija će biti u obavezi da usvoji njene pravne tekovine i podigne te limite za štetu na stvarima na milion evra, a na licima na pet miliona evra, dodaje Jovanović.

Bitno je i da osiguravajuća društva poštuju zakonom utvrđene rokove za isplatu šteta. Samo je kod najsloženijih šteta i saobraćajnih situacija, rok za isplatu produžen na 45 dana za štetu na stvarima odn. 90 za štetu na licima. Kod ostalih je rok 8 dana, ako visina štete ne prelazi iznos od 500 evra I 14 dana za ostale. Uz pomenute tehničke rezerve, ovo je još jedan dokaz da građani mogu da budu sigurni da će im šteta brzo biti nadoknađena, kaže Jovanović.

Suština je, dodaje generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije, da polisa osiguranja ne može da spreči nesrećni događaj, ali može da ublaži negativne efekte i pomogne da oštećenom da se brže i lakše vrati normalnom životu. Otuda i poruka sa panela osiguravača da svako mora da pokaže veću odgovornost prema sebi, članovima porodice i svojoj imovini.