16 NAJVEĆIH ZABLUDA O KORONAVIRUSU! U ove stvari MNOGI VERUJU, a uopšte nisu tačne!

U pokušaju da obuzda „infodemiju“ – prekomerno obilje informacija od kojih su neke tačne, ali većina nije - Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pobila je neke od najčešćih mitova o opasnom virusu, poput čudotvornih načina kojim ga možete pobediti.

Evo u šta ne treba da verujete.

1. Da li će prskanje alkoholom "ubiti" virus?

Ne. Raspršivanje alkohola ili hlora po vašem telu neće "ubiti" virus koji je već ušao u telo. Iako alkohol i hlor mogu biti korisni za dezinfekciju površina, oni mogu oštetiti vašu sluzokožu.

Informer

2. Da li sušač za ruke može da ubije korona virus?

Sušač za ruke ne može da ubije korona virus. Da bi ste se pravilno zaštitili, ruke morate prati sredstvom za dezifenkciju na bazi alkohola ili sapunom i vodom.

Informer

3. Koliko su efektni termalni skeneri?

Termalni skeneri mogu da detektuju ljude sa visokom temperaturom, što je jedna od posledica infekcije korona virusom. Ali oni ne mogu da detektuju ljude koji su zaraženi, a još nisu ispoljili simptome bolosti.

Informer

4. Da li se virus može preneti u pismu ili paketu iz Kine?

Američki centar za kontrolu bolesti i prevenciju navodi da zbog slabe vitalnosti virusa na površinama, postoji tek „veoma mali rizik od širenja kroz proizvode ili pakete koji putuju danima ili nedeljama“. To znači da su vaše porudžbine iz Kine bezbedne.

Informer

5. Da li moj kućni ljubimac može da me zarazi?

Nema nikakvih dokaza da obični kućni ljubimci, poput pasa i mačaka, mogu da budu zaraženi novim virusom. Dovoljno je posle kontakta sa ljubimcima oprati ruke kako treba – tako se štitite od bakterija koje uobičajeno imaju, poput ešerihije koli i salmonele.

Informer

6. Koliko pomaže vakcina protiv pneumokoka?

Vakcina protiv pneumokoka koje izazivaju upalu pluća je veoma efikasna, ali nažalost ne pomaže kod korona virusa. Novi virus je toliko drugačiji da se mora razviti posebna vakcina. Naučnici užurbano rade, ali bi to moglo da potraje.

Informer

7. Da li pomaže ispiranje nosa slanom vodom?

Na društvenim mrežama u Kini mnogi se pozivaju na navodni savet vodećeg kineskog stručnjaka za respiratorna oboljenja koji je navodno preporučio ispiranje nosa rastvorom slane vode. Zapravo nema nikakvih dokaza da ispiranje pomaže. Isto je i sa sredstvima za ispiranje usta i zuba – ni ona ne mogu da ubiju ovaj virus.

Informer

8. Da li beli luk pomaže?

Beli luk je zdrava hrana i ima svojstva koja pomažu protiv mikroba. Međutim, nema nikakvih dokaza da beli luk pomaže u borbi protiv novog korona virusa.

Informer

9. Da li antibiotici sprečavaju ili leče korona virus?

Ne. Antibiotici su delotvorni protiv bakterija, ali ne i protiv virusa. Antibiotici se prepisuju isključivo kod sekundarnih infekcija kor zaraženih pacijenata.

Informer

10. Da li susamovo ulje sprečava virus da uđe u telo?

Susamovo ulje ne ubija korona virus. Virus mogu ubiti jedino neka hemijska dezinfekciona sredstva, ali su ona delotvorna jedino na površinama, ne na ljudskom telu.

Informer

11. Tvrdnja „Nije opasniji od zimskog gripa“

Mnogi pojedinci koji dobiju korona virus neće doživeti ništa gore od simptoma sezonskog gripa, ali celokupni profil bolesti, uključujući stopu smrtnosti, izgleda ozbiljnije od običnog gripa, piše "Gardijan". Na početku neke epidemije prividna stopa smrtnosti može da izgleda precenjeno, ako se ne zabeleže mnogi blagi slučajevi.

Ali prošle nedelje, ekspert SZO sugerisao je da to nije slučaj sa KOVID-19. Brus Ejlvard, koji je vodio međunarodnu misiju u Kini kako bi saznao sve o virusu i odgovoru zemlje, rekao je da dokazi ukazuju na to da su trenutne procene smrtnosti od otprilike 1% tačne. To dakle znači da je KOVID-19 oko 10 puta smrtonosniji od sezonskog gripa, za koji se procenjuje da ubija između 290.000 i 650.000 ljudi godišnje širom sveta, i ima stopu smrtnosti od oko 0,1 odsto.

Informer

12. Tvrdnja: Ubija samo starije, dakle mlađi mogu da se opuste

Većina ljudi koji nisu stariji i nemaju neke ozbiljnije zdravstvene tegobe neće postati kritično bolesni od novog korona virusa. Ali bolest i dalje ima veće šanse da dovede do ozbiljnih respiratornih simptoma od sezonskog gripa, a postoje i druge rizične grupe - zdravstveni radnici su, na primer, ranjiviji jer je verovatnije da imaju veću izloženost virusu.

Informer

Radnje koje mladi, zdravi ljudi preduzimaju, uključujući prijavljivanje simptoma i pridržavanje uputstava o izolaciji, imaće važnu ulogu u zaštiti najugroženijih u društvu i u oblikovanju celokupne putanje epidemije.

13. Tvrdnja: Maske ne mogu da vas zaštite

Nošenje maske za lice nije garancija da se nećete razboleti - virusi se takođe mogu preneti preko očiju, a sitne virusne čestice, poznate kao aerosoli, i dalje mogu da prodru kroz maske. Međutim, maske su efikasne u hvatanju kapljica, što je glavni put prenošenja korona virusa, a neke studije su procenile da ste sa maskom otprilike pet puta zaštićeniji nego bez nje.

Informer

Ako je velika verovatnoća da budete u bliskom kontaktu sa nekim zaraženim, maska smanjuje mogućnost prenosa bolesti. Ako samo šetate gradom i niste u bliskom kontaktu sa drugima, nošenje maske neće imati mnogo značaja.

14. Tvrdnja: Morate da provedete 10 minuta sa zaraženom osobom da biste se zarazili

Smernice zdravstvenih zvaničnika definišu izloženost, za, na primer, grip, kao boravak od najmanje deset minuta u prostoru ne daljem od dva metara od osobe koja kija ili kašlje.

Međutim, moguće je zaraziti se korona virusom kraćim interakcijama ili čak i zarazom pomoću dodira kontaminirane površine, mada se smatra da je to manje uobičajen put prenosa.

Informer

15. Tvrdnja: Vakcina bi mogla da bude spremna u roku od nekoliko meseci

Naučnici su brzo počeli sa razvojem vakcine za novi korona virus, čemu je pomoglo rano objavljivanje sekvenciranog genoma virusa od strane kineskih istraživača. Razvoj održive vakcine nastavlja se ubrzano, a nekoliko timova sada testira kandidate eksperimentima na životinjama.

Međutim, ispitivanja koja su potrebna pre nego što vakcina može da se nađe u prometu, još uvek su dugotrajan poduhvat - i neophodna su da bi se na vreme primetile čak i retke nuspojave. Vakcina koja bi mogla da se koristi u komercijalnoj upotrebi verovatno će biti gotovo za godinu dana ili više.

16. Tvrdnja: Ako je proglašena pandemija, ne možemo više ništa da učinimo da zaustavimo širenje

Pandemija je definisana kao širenje nove bolesti širom sveta - ali tačan prag za proglašavanje jedne bolesti pandemijom je prilično nejasan. U praksi, preduzete radnje ne bi se promenile bez obzira da li je proglašena pandemija ili ne.

Mere obuzdavanja zaraze ne uspostavljaju se da eliminišu bolest uopšte. Odlaganje početka epidemije ili smanjenje broja zaraza na njenom vhuncu, od presudne je važnosti za omogućavanje zdravstvenim zvaničnicima da se izbore sa naglim prilivom pacijenata.

Sve o koronavirusu čitajte OVDE.