MOJI SU IZ BOKE, ALI SMO UVEK BILI SRBI! Deda Đorđe, čuvar Zejtinlika, dobio srpski pasoš!

- Mi Mihailovići jesmo rodom iz Grblja kod Boke Kotorske, ali smo se uvek zvali Srbima - kaže Đorđe.

Vlada Srbije njemu je dodelila državljanstvo Srbije za višedecenijsku posvećenost u čuvanju 8.000 grobova srpskih ratnika i, s posebnom ljubavlju, negovanju uspomena na njih.

- Poštovanje i divljenje prema junacima nasledio sam od dede Sava, pa oca Đura koji su pre mene čuvali zastavu srpske slave na ovom nepreglednom polju tuge i ponosa. Oni su me zavetovali da tu zastavu čvrsto držim, jer dok zastavu držiš, drži i ona tebe. To je tako u našem narodu. Mi, Mihailovići, jesmo rodom sa Grblja kod Boke Kotorske, ali smo se uvek zvali i smatrali Srbima. Ništa drugo, samo Srbi - pričao je ranije deda Đorđe.

Informer

On sam duže od šest decenija čuva i neguje humke srpskih vojnika koji su tokom proboja Solunskog fronta položili život. Na ovom srpskom vojničkom groblju on i danas stražari i svakog jutra podiže srpsku zastavu nad usnulim vojničkim pukovima.

- Služim ih kao da su živi. Čast je služiti na ovakvom mestu gde su ispod svake stope njihove kosti. I sudbine koje prenose njihovi potomci, kad iz Srbije dođu. A nema odakle ne dolaze. Donesu kakav beleg iz rodne kuće, zavičajnu rakiju, kutiju duvana. Ostanu ovde čitav dan, slušaju stihove koje im kazujem. Zaplaču, a ja im poručim: nije suza, deco, za ovakve junake. Vaše je da ih pamtite i ponosite se njima - pričao je Đorđe.

I kada su mu godine ozbiljno načele zdravlje, Đorđe se tada pomirio da je vreme da napusti staru, kamenu kuću na groblju, gde se rodio. Pre koju godinu preselio se u stan stotinak metara uz ulicu, iznad.

ŠUMADINCI OSTVARILI SAN STARINI IZ SOLUNA: Deda Đorđe će obući narodnu nošnju prvi put u 92. godini!

Njegova supruga Svetlana, Grkinja kojoj je dao ovo srpsko ime, govorila nam je kada smo ga posetili, a tada je disao uz pomoć boce s kiseonikom, da čim ustane otvara vrata na terasi, gleda u groblje i već oko pet ujutru spušta se na Zejtinlik. Povijen, pomoću štapa i svako jutro isto - otvara kapiju, podiže zastavu, otvara mauzolej i čeka potomke ratnika da im još ponešto ispriča o slavnoj prošlosti.

Kada je pre dve godine obeležavana stogodišnjica proboja Solunskog fronta na Zejtinliku, Đorđe Mihailović je u svojoj devedesetoj sve vreme, stojeći na suncu, propratio ceremoniju obeležavanja jubileja. Uzalud su mu nudili i čak donosili stolicu "da malo odmori", odbio je - vojnički.

- Ovo je dan i ovo je mesto kad svi treba da stojimo - kazao je.