Foto:
Vesti
KORONAVIRUS STVARA TROMB U PLUĆIMA KOJI MOŽE IZAZVATI SMRT! Lekari upozoravaju: DVE STVARI SU OD IZUZETNE VAŽNOSTI!
Koronavirus, osim što zahvata pluća, kod velikog broja pacijenata, naročito u drugom naletu, napada i koagulativni sistem, pa se tako kod njih učestalo javljaju tromboze i embolije. Ove komplikacije kod nekih pacijenata mogu izazvati plućnu emboliju, moždani ili srčani udar, a oni mogu dovesti i do smrti. Stručnjaci kažu da je od izuzetne važnosti da pacijenti, čak i nakon izlečenja od kovida 19, redovno rade skener i laboratorijske kontrole koje uključuju i vrednosti D-dimera!
Tromb posle bolnice
- Početkom jula cela porodica je dobila koronu, a najpre smo jedna ćerka i ja smešteni u kovid bolnicu Čigota na Zlatiboru, gde su pacijenti s lakšom i srednje teškom kliničkom slikom. Povremeno sam bio na kiseoniku, a ćerka nijednom. Desetak dana po izlasku iz bolnice, još sam imao upalu pluća koja se baš sporo povlači, a ćerka ne. Međutim, ona je imala nekoliko dana temperaturu oko 37. Po savetu lekara iz kovid ambulante radili smo i D-dimer, analizu iz krvi koja ukazuje na povećano zgrušavanje krvi i sumnju na tromboemboliju pluća, odnosno na tromb u plućima. Rezultati D-dimera njoj su bili povećani, a meni u granicama normale. Ipak, oboje sm uradili skener i ispostavilo se da oboje imamo tromboemboliju pluća - priča za Kurir L. M. sa Zlatibora.
Zoran Baščarević, direktor Instituta „Banjica“, kaže za RTS da je kovid 19 bolest koja ostavlja posledice i da je potrebno više nedelja da one prođu kod izlečenih pacijenat:
- Ozdravite vi od korone, dobijete negativan bris, sve je to u redu. Međutim, jedna opšta malaksalost, slabost, dekoncentracija, umor - ostaju. Lako se zamarate, nemate više energije da radite osam, devet sati dnevno, već samo dva, tri sata. Nije ovo bolest bez posledica. Kada će one da prođu, ko zna.
Odmah su smeštni u užičku bolnicu.
- Srećom, to je bilo na manjim krvnim sudovima, pa smo posle četri dana otpušteni na kućno lečenje. Ali taj šok i strah kada čujete da imate tromb, ne mogu vam opisati. Mislili smo da smo na putu potpunog izlečenja, a dočekala nas je vest o trombu. Koronu uopšte ne smemo potceniti i svi moramo voditi računa da je ne dobijemo - priča za Kurir L. M.
Ovo nije izolovan slučaj, lekari su i ranije upozoravali da korona, naročito u drugom naletu, pravi ozbiljna oštećenja i na mnogim drugim organima.
Doc. dr Milan Radović, pomoćnik direktora pulmologije i koordinator kovid bolnice u KC Niš, kaže za Kurir da je „primećena pojava povećane koagulabilnosti krvi kod nekih pacijenata koji su oboleli od kovida 19, a koji već imaju izražene sistemske poremećaje“.
- Primećeno je još u prvom talasu da se, usled infekcije koronavirusom, mogu razviti komplikacije u smislu povećane koagulabilnost krvi, razne embolije i tromboze. Ukoliko pacijent ima neke hronične bolesti koje pogoduju povećanju koagulabilnosti, i rizik je veći. Ove komplikacije su problematične jer mogu dovesti do plućne embolije, moždanog udara, srčanog udara i slično - kaže dr Radović i dodaje da su ove komplikacije najčešće kod srednje teških i teških slučajeva, ali upozorava da je kovid 19 bolest o kojoj se vrlo malo zna i nakon svih ovih meseci.
Redovne kontrole
Pulmolog prim. dr Tatjana Radosavljević ističe za Kurir da je veoma važno raditi redovne kontrole, čak i nakon završetka bolesti:
- Svakako bi laboratorijske kontrole trebalo da se rade češće, jer još ne znamo kako će to dalje ići, pošto je virus nov. Kolege koje rade u kovid bolnicama redovno u te kontrole uključuju i vrednosti D-dimera, pogotovu kod ljudi koji su bili hospitalizovani. Nakon tri meseca od prestanka tegoba bi trebalo uraditi kontrolu skenera.
Beba od mesec dana se oporavlja
Rukovodilac dečje klinike KBC „Dragiša Mišović“ Olivera Ostojić izjavila je juče da je četvoro dece u toj ustanovi na lečenju od kovida 19, znatno manje nego sredinom jula, kada ih je bilo 40, i da se nada da će ubrzo biti otpušteni.
Među decom je i beba rođena pre 30 dana, pozitivna na koronu, ali je primljena iz sasvim drugih razloga i završava lečenje. Ostojićeva je rekla da je kod starijeg uzrasta, od 14, 15 godina i naviše, teža klinička slika nego u prvom vrhuncu epidemije, ali da mladi veoma dobro reaguju na terapiju.
- Deca su dolazila sa visokim temperaturama, malaksalošću, glavoboljom, kašljem, digestivnim smetnjama, laboratorijskim nalazima koji pokazuju da postoje multisistemski inflamatorni procesi, takozvana citokinska oluja - navodi Ostojićeva za RTS.