OVI PUCNJI PROMENILI SU ISTORIJU! Atentator je iz buketa cveća izvukao pištolj, a onda... PRE 86 GODINA UBIJEN JE POSLEDNJI SRPSKI KRALJ! (VIDEO)

Vest o smrti kralja Aleksandra Karađorđevića u Marselju 9. oktobra 1934. godine, šokirala je Evropu. Čovek koji je tog dana pucao na vladara Jugoslavije i francuskog ministra Luja Bartua promenio je tok istorije svih država na Balkanu.

Marsejska Avenija Kanabijer, koja vodi od luke do zgrade prefekture, gde je predviđen zvanični prijem, bila je prepuna razdraganog sveta koji je nestrpljivo čekao da uživo vidi i pozdravi suverena prijateljske zemlje i saveznika iz Prvog svetskog rata.

Predviđeno je da glavni doček bude u Parizu, pa ga je u Marselju dočekao samo ministar inostranih poslova Luj Bartu i general Žozef Žorž, član visokog ratnog saveza.

Kralj Aleksandar je u pratnji ovih zvaničnika seo u otvoren automobil iako je bilo predviđeno da se vozi blindiranim vozilom. Na zadnjem sedištu luksuznog automobila, koji se kretao veoma sporo, sedeli su kralj Aleksandar i njegov domaćin u Marselju, francuski ministar inostranih poslova Luj Bartu. Kralj je pozdravljao i mahao okupljenom narodu. A onda, oko 16 i 20 časova začuli su se pucnji koji su zauvek promenili istoriju Jugoslavije. Iznenada iz gomile na trotoar je iskočio čovek i odbacio buket cveća u kojem je skrivao revolver. Vičući na francuskom "Živeo kralj", prošao je kroz proređen kordon policajaca, skočio na bočnu papučicu automobila i ispalio više hitaca u pravcu kralja, ministra Bartua i generala Žorža, koji je sedeo na pomoćnom sedištu.

Informer

Kralj je nakon atentata ležao nepomičan na zadnjem sedištu automobila, ministar Bartu je bio pogođen u desnu nadlakticu, a general Žorž pogođen sa više zrna u grudni koš, nadlakticu i stomak. Zbog gužve na ulici, automobil sa ranjenim kraljem sporo je stigao do policijske stanice, gde je kralju pružena prva pomoć.

Lekari ništa nisu mogli da učine jer su rane bile smrtonosne. Nekoliko minuta posle 17 sati kralj Aleksandar I Karađorđević preminuo je. Lekari su utvrdili da je jedan metak pogodio desnu stranu grudi, u predelu jetre, a zatim ušao u toraks. Na telu su bile tri rane: pogođeni su leva ruka, rame i lopatica.Zbog neadekvatne prve pomoći (gubitak krvi), četrdesetak minuta kasnije preminuo je i ministar Bartu, dok se general Žorž, posle adekvatne lekarske pomoći i nege, oporavio. 

Vlado Georgijev Černozemski upisao se u istoriju kao čovek koji je u Marselju ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića i ranio francuskog ministra unutrašnjih poslova Žan Luj Bartu koji je kasnije preminuo od rana.

Informer

Atentator Černozemski je od zadobijenih rana ubrzo preminuo u jednoj kancelariji francuske službe bezbednosti. Saučesnike atentata Miju Kralja, Ivana Rajića i Zvonimira Pospišila francuski sud je osudio na doživotnu robiju, a organizatora Antu Pavelića u odsustvu na smrtnu kaznu.

Kralj Aleksandar I Karadordević rođen je 17. decembra 1888. godine na Cetinju, kao četvrto dete kneza Petra Karađordevića, budućeg kralja Srbije i Kraljevine SHS, i Zorke Petrović Njegoš. Školovao se u Ženevi, u Petrogradu, Rusiji i Beogradu.