SVETINJA U KOJOJ SE DOGAĐAJU NEVEROVATNE STVARI! Viktora su pretukli, pao je u KOMU, a lekari NISU IMALI NADE! Kada mu je majka stavila DVE STVARI u bolničku postelju DOGODILO SE ČUDO! (Video)

Viktor je već u ambulantnim kolima dva puta oživljavan, imao je hematome na čeonom delu glave. Odvezen je u kruševačku bolnicu, odakle je upućen u KC Niš.

Roditelji Ana i Saša Lazarević iz sela Velika Lomnica kod Kruševca spadaju među mnogobrojne koji su svedočili isceljenju svog bližnjeg nakon posete manastiru Tumane gde su se molili za zdravlje svoga sina Viktora (19), koji je bio u komi.

Kada su roditelji stigli u kruševačku bolnicu on je već bio u komi. 

- Ja sam kad se sve to dogodilo bila kod kuće. Otišli smo u bolnicu u Kruševac i tada smo uspeli da ga vidimo. On je već bio pao u komu. Posle operacije doktor nije imao da nam kaže ništa lepo. Rekao je da su uradili sve što je u njihovoj moći i dao nam je do znanja da ako se bude probudio iz kome moramo biti spremni na sve, da će biti u kolicima, da će imati neke trajne invaliditete - rekla je Viktorova majka Ana Lazarević u emisiji "Posle ručka" na TV Happy.

Informer

Za njih je počela agonija.

- Dani su nam bili neopisivi. Živeli smo tek da preživimo. Ustanemo ujutru, odemo u KC Niš, vratimo se, pod tabletama smo. Prošlo je nekoliko dana kada sam na televiziji čula o manastiru Tumane. Jedino što sam čula bilo je manastir Tumane, Golubac i dete koje se probudilo iz kome i to me je zaintrigiralo. Sebi sam govorila da moram da odem tamo, to dete koje se probudilo iz kome nekako mi je dalo neku želju da odem. Kada sam ispričala mužu on je rekao neka je i na kraj sveta, koliko košta da košta, mi tamo idemo.

- Bila je masa naroda. Kada smo stigli tamo potražila sam sveštenstvo da mi objasne šta da radim, da mi pomognu. Jedino što sam ponela je sinovljev duks i majicu i naravno namirnice za manastir. Naišli smo na svešteno lice i on nam je objasnio - dokle god traje molitva stavite duks i majicu na mošti i neka stoji dokle god se molitva čita. Ne znam čije su mošti bile, jer sam ja došla u taj manastir ne znajući koji je svetac bio u pitanju. Objasnili su mi da ovde postoji Majka Božja, Sveti Jakov i Sveti Zosim. Plakala sam sve vreme molitve, a kada se završila prestala sam da plačem. Kao da mi je nešto govorilo "nemoj Ana da plačeš, dosta je više", iako sam želela. Bol za detetom je strašna. To je nešto što ne mogu da opišem. Odmah sutradan nam je stigla lepa vest.

Informer

- U povratku smo otišli Niš, Vikotra namazala uljem iz manastira i ostavila kod njega stvari koje su bile na moštima. Otišli smo kući, ujutru sam predložila mužu da odemo do obližnjeg manastira da upalimo sveće za zdravlje i odemo u Niš. Kada sam se okrenula ka njemu videla sam da gleda u telefon i da se smeje i plače u isto vreme. Rekao mi je: "Ne možeš da veruješ! Viktor je tokom noći počeo da otvara oči i da daje znake života". Taj dan za nas je bio kao da smo se ponovo rodili sa njim. Otišli smo u KC Niš, kada sam ušla u sobu on je bio u polusedećem stavu i rekao "gde s mama, gde si tata". 

Informer

- Doktor je rekao da mu damo telefon da gleda slike, da vraća misli, pamćenje. Gledajući slike naišao je na sliku manastira Tumane i ja sam mu rekla "Viktore, ovde smo bili da se molimo za tvoje zdravlje". Nije čak dozvolio ni da završim rečenicu, rekao mi je "Majka šta ti je, ja sam tu bio". Ja odlučno znam gde je dete bilo, znam i gde je bio na ekskurziji, zvala sam i njegove drugare da proverim... Kada sam mu još jednom pomenula Tumane, rekao je "Majka, znam, to je na rumunskoj granici". Šta tu ima više da se priča. Ja nisam znala gde se manastir nalazi. Nekoliko dana kasnije smo ga ponovo pitali za Tumane i nije znao ništa o tome.

- Viktor je sada dobro. Motorika mu je malo usporena, ali maltene se vratio na staro, 95% -  rekla je Ana.