ON JE BIO POSLEDNJI DRAŽIN KOMANDANT: UDBA je opkolila Vlada, a onda je izveo nešto neverovatno! Nikada nije potvrđeno da je umro!

Vlado je rođen na Durmitoru u selu Mala Crna Gora, a njegov otac je bio učesnik svih ratova od 1912 do 1918 godine. Njegovim stopama krenuo je i sin Vladimir, koji se prijavio kao dobrovoljac u vojsku istog dana kada su Nemci i Italijani napali Kraljevinu Jugoslaviju.

Bio je pripadnik brdske pešadije i raspoređen oko Foče, a zanimljivo je da je prvo stupio u partizane. Prema podacima sa Vikipedije, on je učestvovao u ustanku 13. jula 1941. godine kada su kvislinzi u Crnoj Gori proglasili nezavisnost pod italijanskim patronatom. Iako su skoro čitavu teritoriju Crne Gore uspeli da oslobode, u avgustu 1941. okupatorima je stiglo veliko pojačanje i opet su je okupirali. 

Iako je Vlado pre rata imao simpatije prema komunizmu ali je razočaran odlučio da promeni stranu. Kada je u Hercegovini podignut ustanak protiv ustaša, koji su ubijali Srbe, Šipčić je prešao u istočnu Hercegovinu i priključio se četnicima Spasoja Dakića.

Partizani su u zimu 1941. započeli socijalnu revoluciju, koja je podrazumevala obračun sa političkim neistomišljenicima. Tako je Vladov otac ubijen septembra 1943. godine na Žabljaku. Tom prilikom je ubijen i njegov stric, koji je probao da pobegne iz zatvora, a Vlado je uspeo da utekne i narednih 14 godina provede u šumi boreći se kao gerilac.

Sa 17 godina bio je jedan od najboljih i najmlađi boraca Fočanske četničke brigade. Kraj rata je dočekao kao već prekaljeni borac i podoficir JVuO. A tada se zarekao da se neće živ predati partizanima, kao što je bio slučaj sa mnogim četnicima nakon što su uhapsili Dražu Mihailovića.

Vlado je nastavio da se bori, zajedno sa Božom Bjelicom i Srpkom Medenicom. Njih trojica su, na čelu posljednjih grupa četničkih boraca, likvidirali brojne članove Komunističke partije.

Božo i Srpko su izdati i poginuli 1951. godine, a Vlado je potom sam nastavio borbu. Nije uspio da osveti Srpka Medenicu, ali je zato kaznio Stoju Golubić, ljubavnicu Boža Bjelice, koja ga je predala komunistima. Ubijena je metkom u čelo na jednom narodnom saboru u istočnoj Bosni, nakon čega ga je milicija dugo i bezuspešno tražila.

Vladova smrt ostala je misterija. Jedna verzija je da je ubijen u planini, a druga na železničkoj stanici u julu 1957. godine, kada je probao da sa verenicom Anom pobegne u Francusku.

Zvanična smrt nikad nije potvrđena pa se u njegovom kraju veruje da je možda uspeo da pobegne, ili je možda čak još uvek živ.

Nakon što ga je rođak izdao, UDBA je uspela da nađe pećinu u kojoj se skrivao, ali je uspeo da pobegne skočivši u Drinu sa velike visine. Ovo je čak fotografisao jedan član službe, a Udbaši su bili uvereni da je poginuo. Zna se samo da se rođaku nije osvetio zahvaljujući majci Vemiji, koja ga je zaklela da to ne radi.