NEMANJA JE SRPSKU DRŽAVU UČVRSTIO MAČEM I DUHOVNIM ŠTITOM! Profesorka istorije srednjeg veka: Trivijalno je, ružno i banalno da se izgovori toliko besmislica o podizanju spomenika!

Veliki župan, rodonačelniki vladarske dinastije Nemanjića i jedan od najznačajnijih srpskih vladara, kome će 27. januara na Svetog Savu, u prestonici svečano biti otkriven monumentalni spomenik, po mišljenju Marjanović Dušanić odavno je zaslužio taj spomenik.

Zanemarujući estetske rasprave o spomeniku, delu ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova, koje, kaže, mogu biti opravdane i legitimne, polemike o tome da li je Stefanu Nemanji (oko 1113-1199) trebalo podići spomenik i tako ga još jednom oživeti u kolektivnom sećanju ne samo srpskog naroda, već svih građana Srbije, profesorka smatra potpuno neumesnim.

"Radi se o elementarnom nerazumevanju. Zamenjene su teze, a legitimno kritikovanje vlasti oko spomenika, pretvorilo se u nešto što je besmisleno. Trivijalno je, ružno i banalno da se izgovori toliko besmislica o podizanju tog spomenika, o tome da li je Stefan Nemanja znao šta je Beograd, da li je vladao Beogradom, a zna se da nije... ", kaže Marjanović Dušanić za Tanjug.

O Stefanu Nemanji govori kao o ličnosti koja je obasjala srednji vek, ali i kasnije vekove, sve do današnjih dana, a koju srpski narod, kao i njegove sinove Savu i Stefana, prepoznaje kao one koji su ustrojili dobar put srpskom otačastvu.

Informer

Bez namere da, kako kaže, negira prednemanjićke tradicije i umanji njihov značaj, Marjanović Dušanić ističe da se tek od Stefana Nemanje, kasnije Svetog Simeona, ustrojio put traženja mesta srpskog otačastva u svetoj istoriji.

Kako kaže, podizanje manastira Studenice i Hilandara, za života Stefana Nemanje, prvo vladara, a potom monaha, bili su ključni momenti, koji su taj put ustrojili i trasirali.

Govoreći o značaju Stefana Nemanja za srpsku državnost, naglašava njegovo razumevanje vremena, politike i ideologije, kao i razumevanje fenomenena svetosti, koji je, kako navodi,u srednjem veku bio od ključne političke važnosti, ali je važan i danas.

Informer

"Stefan Nemanja je uspeo da svoje države učvrsti ne samo trudom i svojim mačem, koji mu sveć i stvaranjem jednog duhovnog štita, srpskog otačastva, na način na koji pre njega nije bilo ustrojeno. I taj dobar put, kako ga definiše njegov sin i biograf Stefan Nemanjić, sa malim razlikama i previranjima kroz istoriju, do danas nije napušten, odnosno, niko se nije usudio da ga napusti", ukazuje Marjanović Dušanić.

Ukazuje da su politiku Stefana Nemanje u punoj meri nasledili njegovi talentovani sinovi i vodili otačastvo svoje srpske zemlje, u vremenima velikih slamanja u svetu.

Informer

"Nisu samo današnje vremena teška. U vrlo složenim i teškim okolnostima Nemanjini sinovi uspeli su da ostanu na svom putu, da nađu diplomatska sredstva i vrlo jaku veru koja im je pomogla da taj brod održe", navodi Marjanović Dušanić.

Za srpsku državu Nemanjinog vremena presudno je, kaže, bilo uključivanje u vizantijski sistem hijerarhije države i vladara, u čemu su učešća uzela obojica njegovih sinova.

"Kada su se prilike promenile, oni su bili dovoljno pametni i hrabri da krenu različitim putevima, ali da ostanu na tragu onoga što je negovanje kulta njihovog oca, Stefana Nemanje, i uzdizanja države", navodi profesorka.

Informer