SAMO JEDAN DEO NOVČANICE MOŽE DA OTKRIJE DA LI JE FALSIFIKAT! Evo kako da prepoznate LAŽNE PARE

"Možete imati više učesnika u lancu. Oni za nominalnu vrednost falsifikata plaćaju pravim novcem određeni procenat, a taj procenat zavisi od kvaliteta falsifikata, a kada falsifikovan novac dođe do građana, onda je građanin 100 odsto prevaren", objašnjava Jeremić.

Napominje da su falsifikati u Pančevu dobili ocenu "tri", a ima i onih sa ocenom "dva", jer neka novčanica nema kinegram, a druga ima pa je ubedljivija.

Dodaje da od karakteristika novca treba poznavati pre svega papir, vodeni žig, optički varijabilnu boju, serijski broj.

Takođe, važno je kako izgleda deo novčanice koji je beo, odnosno da li je malo tamniji, jer nije normalno da bude potpuno beo.

Postoji skala od jedan do pet

Najbolje je, smatra Jeremić, da građani novčanicu koja im je sumnjiva uporede sa onom za koju sigurno znaju da je originalna.

"Postoji skala od jedan do pet. Kod onih sa ocenom pet, postoji visoka opasnost da čak i oni koji rade sa novcem budu prevareni, ali zato postoje određene informacije koje NBS pruža licima koja se bave profesionalnom obradom novca i oni imaju informacije koji tipovi falsifikata se pojavljuju, kako izgledaju i kako se može proveriti da li su originalne ili ne", kaže Jeremić.

Ističe da je za građane važno da imaju informaciju o karakteristikama novca.

"Oni na sajtu NBS, što se tiče dinara, mogu pogledati kako izgledaju zaštitni elementi novčanica, a na sajtu Evropske centralne banke mogu da se pogledaju karakteristike zaštitnih elemenata za evro", navodi Jeremić.

Premazivanje evra – za prosečnog građanina neće biti razlike

Što se tiče najave da će se štampati nove novčanice od 20 evra, koje bi trebalo da budu čvršće i dugovečnije, Jeremić objašnjava da nema novih novčanica i da je to novčanica druge serije apoena 20 evra koja je počela da se pušta u opticaj 2016. godine.

"Jedina razlika u odnosu na tu iz 2016. godine i ove danas jeste to što je ova novčanica premazana izvesnim zaštitnim slojem koji će joj dati veću čvrstinu i produžiti životni vek. Za prosečnog građanina neće biti nikakve razlike", napominje Jeremić.

Premazuju se novčanice i od pet i deset evra druge serije, dodaje on i objašnjava da se premazuju apoeni manje vrednosti jer im je vek kraći pošto su češće u opticaju.

U SAD su u opticaju i novčanice iz 1928. godine

Jeremić naglašava da večito traje utakmica centralnih banaka i falsifikatora.

Informer

"Banke pokušavaju da uvedu nove zaštitne elemente, a falsifikatori pokušavaju to da imitiraju da se to ne može primetiti. Prati se statistika, koliko imate falsifikata u odnosu na originalni broj. Kada vidite da je taj odnos nepovoljan, treba vršiti zamenu novčanica", navodi Jeremić.

Dodaje da postoje dva sistema – najčešće države prethodnu seriju povlače iz opticaja i puštaju novu.

Postoje države koje nemaju takvu praksu, kao SAD, ukazuje Jeremić i navodi da ta zemlja ima u opticaju novčanice od 1928. godine do danas.

"Imate veliki broj različitih novčanica istog apoena, pa se može desiti da, iako je novčanica sasvim u redu, da se trgovac ne usudi da primi novčanicu, jer je nije video deset godina", ističe Jeremić.