OKO MENE LJUDI, A JA VRIŠTIM "VIDITE LI DA UMIREM, ŠTA JEDETE"! Doktor Jovan Marić gledao smrti u oči, LEKARI GA BILI OTPISALI, ALI SE ONDA DESILO PRAVO ČUDO

Dva puta sam reanimiran, dva puta sam bio na respiratoru, gledao sam smrti u oči i ostao živ u osamdesetoj godini! Ja sam čudo, svi su me otpisali, a vratio sam se iz mrtvih. Evo, učim da hodam, idem s hodalicom. Ali sam živ i molim sve da se čuvaju jer korona ubija - priča poznati psihijatar prof. dr Jovan Marić, koji je smrt i koronu dva puta prevario, posle više od mesec dana borbe.

I sam kaže da koronu nije fermao, da je mislio da je to banalna bolest, redovno se vozio gradskim prevozom, a masku „kad je imao, kad nije“. Uglavnom, mislio je da to njega neće, a i kad je počeo da kija, smatrao je da je to, kako kaže, obična zimska kijavica. Kad je vrag odneo šalu, smešten je početkom decembra u KBC „Dragiša Mišović“, gde mu je i ćerka lekar.

- Nisam ni siguran kako je sve tačno bilo. To vam je kao neki delirijum tremens, koji dobijaju alkoholičari - ne znam ni gde sam, ni šta sam, ko je oko mene. Neke bradonje prolaze, blage veze nemam šta se dešava. Pa onda ja kao ležim go ko proštac na nekom dugačkom stolu. Onako dugačak baš, baš, a dole u dnu neki silni ljudi. A ja vrištim: „Vidite li da umirem, šta jedete i zezate se!“ To su vam svakakve halucinacije - priča Marić i dodaje:

Informer

- I onda pauza. Nema ništa. Ćerki, koja je spavala pored mene, rekli su: „Idi, dete, kući, nema od tvog oca ništa!“ Ali ja sam pobedio smrt! Bio sam, valjda, jedno 7-8-10 dana na respiratoru. I uspeli su da me skinu s aparata i vrate u život. Ma ja sam mislio da je smrt - legneš, zaspiš, pokopaju te, i to je to. To su halucinacije, užas. Ne umire se tako lako.

- Dva puta na respiratoru u mojim godinama, nema šanse da se čovek izvuče. Ali uspeo sam. Pobedio sam smrt i koronu dva puta. I evo me živog! Ali, ljudi, molim vas, korona nije šala. Čuvajte se! Nosite maske!

Kaže i da je, kada je skinut s respiratora i probudio se, s osobljem govorio na engleskom jeziku:

- Sećam se, pričao sam engleski, jedna devojka, studentkinja iz Nigerije, živi sa mnom tri godine i u kući govorimo engleski, pa pretpostavljam da sam zato odmah tako pričao - ističe Marić i dodaje da je njegova ćerka Joana „njegov otac jer je danima bdila i spavala pored njega“.

U trenutku dok smo razgovarali telefonom, dolazio mu je fizioterapeut.

- Redovno vežbamo, hodam s hodalicom, ali, bogu hvala, mozak mi još uvek radi. Pišem knjigu o svemu tome kako sam pobedio koronu - ističe Marić.