Foto:
Vesti
ČOVEK KOJI JE REŠAVAO SVE NAŠE JEZIČKE NEDOUMICE! Ovako je govorio Ivan Klajn
Ivan Klajn je rođen 1937. godine u Beogradu. Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Univerziteta u Beogradu 1961. godine.
Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika.
Osim romanistike, područje Klajnovog rada je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika.
Klajnova najznačajnija dela su: "Uticaji engleskog jezika u italijanskom", "Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku", "Italijansko-srpski rečnik" za koji je dobio nagradu Vlade Republike Italije.
"Rečnik jezičkih nedoumica" najčešće je štampana knjiga koju potpisuje Klajn.
Od prvog broja je bio glavni urednik lingvističkog časopisa Jezik danas, koji izdaje Matica srpska.
Od 1974. godine pisao je rubrike o problemima savremenog jezika, najpre u Borbi, zatim u Politici i Ilustrovanoj politici, kao i u NIN-u.
Objavio je veći broj radova u lingvističkim časopisima, kao i 18 knjiga.
Preveo je više knjiga sa italijanskog i engleskog jezika na srpski.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1997, a za redovnog 2003. godine.
Bio je i član Saveta Vukove zadužbine, Odbora za standardizaciju srpskog jezika i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja, kao i saradnik Matice srpske.
Ovako je govorio Ivan Klajn, čovek koji je rešavao sve naše jezičke nedoumice
Postoji jedno „pravilo” koje insistira na pravljenju razlike između zahvaljujem i zahvaljujem se:
– ukoliko želite da nekome iskažete zahvalnost, kaže se – zahvaljujem.
– ako želite da na učtiv način odbijete ponuđeno, kaže se – zahvaljujem se.
U Rečniku jezičkih nedoumica, Klajn kaže: „zahvaliti, zahvaljivati; ne: zahvaliti se, zahvaljivati se, osim kad znači – odreći se”.
SKOT ILI SKAT, svakako Skot
Ivan Klajn je svojevremeno rešio i jezičku nedoumicu da li je bivši američki ambasador u Srbiji Skat ili Skot.
Lepo vaspitana osoba nekako se nalagodno oseća kada tako nešto izgovori, još i ako treba lično da mu se obrati, a zlobnici su tu odmah našli prostora za ironiju. Možda je upravo to i razlog pa se došlo do "političke" odluke da je bolje da Skot u Srbiji bude Skat, iako je to nepravilno.
- Naravno da je Skot - izričit je bio dr Ivan Klajn, lingvista i istoričar jezika.
Prema njegovom objašnjenju, u Srbiji nikada nismo englesko O transkribovali sa A, mada ono liči na A.
- Recimo, imena Tom i Džon bi po američkom ličili na Tam i Džan, ali mi ne govorimo Tam Sojer ili Džan Kenedi, već Tom i Džon - objašnjava Klajn.
I u "Novom transkripcionom rečniku engleskih ličnih imena" profesora za engleski jezik i lingvistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Tvrtka Prćića, lepo piše da se englesko "Scott" na srpskom čita "Skot".