NA DANAŠNJI DAN NATO AGRESORI UBILI SU TROGODIŠNJU DEVOJČICU MILICU RAKIĆ! 22 godine od kako su je zlotvori istrgli iz roditeljskog zagrljaja

Geleri agresorskih NATO bombi rasparčali su prozor, pokidali zavesu. Pokidali su i dušu Miličinih roditelja i zauvek je istrgli iz njihovog zagrljaja...

Milica je sedela na noši, dok joj je majka Dušica spremala postelju. 

Tata Žarko pokupio je veš sa štrika i crvenu haljinicu sa izvezenim mačetom u korpi, koje spava. Brat Aleksa je njenu lutku smestio u krevetić, kraj jastuka. Tako je Milica odlazila na počinak.

Eksplozija je bila nagla i snažna. Nakon toga se ništa nije čulo, osim vriska njenog oca Žarka. Uzeo je Milicu u naručje. Trčao je niz stepenice, a dete mu je klonulo na rukama. Uleteo je u auto i vozio, nije se pomirio sa činjenicom da je već umrla. 

Milica je umesto u svoj krevet, koji joj je majka s ljubavlju spremala, otišla na večni počinak.

Informer

Spomenik devojčici Milici Rakić stradaloj u NATO bombardovanju 1999. godine nalazi se u Tašmajdanskom parku u Beogradu. Bista Milici Rakić postavljena je treći put na spomenik deci žrtvama nastradalim u NATO bombardovanju, jer je dva puta bila meta vandala.

Srpska Pavoslavna Crkva je pokrenula inicijativu da se Milica Rakić kanonizuje, što znači da će biti proglašena za sveca. U manastiru Tvrdoš, koji se nalazi na samom jugu Republike Srpske, kod Trebinja, napravljena je freska sa likom Milice Rakić, a prave se i ikone. Na fresci piše: ''Sv.n.muč. od NATO. Milica dete''. Jedan vrtić, u hercegovačkom mestu Berkovići, nosi ime po maloj Milici.

Srpski pesnik Dobrica Erić je u znak sećanja na Milicu Rakić i svu decu stradalu u NATO bombardovanju 1999. godine napisao pesmu.

Tokom 78 dana bombardovanja naše zemlje, NATO projektili su ubili 79 mališana. Najmlađa Bojana Tošović imala je samo 11 meseci kada je poginula u zagljaju svog oca.

Ova je pesma tu da nas opominje, da se nikad ne zaboravi i ne ponovi!

ČIKO JA TEBE GLEDAM S NEBA

Čiko, ja tebe gledam s neba
I vidim te kao na slici
Čiko, ja sam onaj cvet-beba
Koji si ubrao u Batajnici.

Ja sam bila ona mala
Milica, što je zadremala
U maminom zagrljaju
A probudila se u raju.

Sad nisam ona bulka rumena
Već beli anđelak one bulke
Što gleda svoje najdraže s neba
I vidi tebe... i tvoje ruke.

Moj tata se sada brije
A moja mama pegla pelene
Ja ih vidim i žao mi je
Što ne vide i oni mene.

Eno i moje roze noše
I lutke što se smešila na me
Kad su tvoje zle tice došle
I otele me od moje mame.

Tada sam se ovde popela
S nekom dečicom nepoznatom
Ali bih mnogo više volela
Da sam dole, s mamom i tatom.

Da ti kažem još samo ovo
Pa idi i zaboravi me
Mama će da me rodi ponovo
I daće mi još lepše ime!