DANAS SLAVIMO LAZAREVU SUBOTU! Na Vrbicu obavezno ispoštujte ove običaje, A VEZANI SU ZA DECU

Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, obeležava se danas, a ovaj praznik mnoge porodice u Srbiji slave i kao krsnu slavu.

Praznik je posvećen vaskrsenju Lazara iz Vitinije, koga je Isus Hristos, prema predanju, vaskrsao iz mrtvih posle četiri dana provedena u grobu.

Praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka, a posle vaskrsenja, Lazar je bio Episkop na Kipru.

Na Lazarevu subotu praznuje se posebano i vrlo živopisan običaj poznat pod imenom Vrbica, navodi se sa sajtu SPC.

Ovog dana bralo se olistalo pruće od vrbe. Lazareva subota, odnosno Vrbica, dan je dečje radosti. U srpskoj crkvi Vrbica je veseli dečji praznik, jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: "Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko".

Do Drugog svetskog rata, Lazareva subota (Vrbica) proslavljala se i kao školska svečanost. Deca su se, lepo obučena, ukrašena zvončićima, kretala u povorkama i provodila vreme u igri oko izvora.

Ubrane vrbove grančice na Lazarevu subotu nosile su se i blagosiljale u crkvi, pa su potom čuvane u kućama.

Na Vrbicu, posle podne, uvek se držala litija izvan hrama. Svedočanstava o Vrbici postoje već od kraja IV veka. U litiji su učestvovali, kao i danas, odrasli i deca noseći u rukama grančice maslina i palmi. U krajevima gde nema maslina i palmi nose se graničice vrbe.

Narodni običaji

U danima Cvetne nedelje bio je običaj da se narod kiti vrbom i koprivom. Lazareva subota se vezuje i za srpskog kneza Lazara koji je mučenički stradao na Kosovu 1389. godine. Veruje se da su tom prilikom dve Lazareve sestre kukale za bratom i da su se pretvorile u kukavice.

Mašta našega naroda je - koliko zbog žalosti za izgubljenim Kosovom toliko i zbog zajedničkog imena Lazar, i za biblijsku ličnost i za ličnost iz naše istorije - vezala i identifikovala ova dva motiva, ali je biblijski motiv izvoran: nije u pitanju samo Lazar, nego i njegove dve sestre koje su za bratom plakale, Marta i Marija, kaže Crkveno Predanje (Jn 12).

Vrbica pada na Lazarevu subotu, šestu po redu u Velikom ili Vaskršnjem postu. To je praznični dan u koji se ne rade teži poslovi.

Ovoga dana deca su išla sa učiteljem i sveštenikom da naberu vrbove grančice, koje su donošene u crkvu gde su, sutradan, na Cveti, osveštavane i razdavane prisutnima koji su ih nosili kući i kao svetinju držali za ikonom.

Vrbica je dan dečje radosti. Deca pevaju prigodne pesme i vesele se uz zvuke zvončića koje na vrpcama nose na vratu. U nekim krajevima se od vrbovih prutića plete venac i njime kiti ikona.