KORONAVIRUS I LAŽNE VESTI! Koje se sve neistine šire na društvenim mrežama

 

Gostujući u Jutarnjem programu dr Mandić Rajčević je rekao da je na početku pandemije osnovna tema bila da li je to stvarno virus ili bakterija, kako se širi, šta ga je izazvalo i često je bila potreba za nekim krivcem - ko je kriv za to što nam se dešava.

"Onda se prebacilo na navodno preventivne mere. Sećate se praznih rafova sa belim lukom u prodavnicama. Upotreba belog luka ili vitamina sama po sebi nije opasna osim ako ljudi misle da će na taj način stvarno prevenirati virus, pa zbog toga odustanu od drugih mera prevencije za koje se zna da imaju neki efekat", naglašava dr Mandić Rajčević.

Pavle Zelić je naveo primer sa početak pandemije kada je kolega iz Velike Britanije istakao primer jednog od čudesnih lekova - svete vodice koja se koristila za zaštitu od virusa.

"Takvih lekova je od samog početka bilo mnogo i mnogi su zaradili dobro i na početku i dan danas i kada imamo vakcine", ističe Zelić.

I vakcine prate lažne vesti

Pavle Zelić navodi čuvenu priču o čipovima i da su neki proizvođači dokazivali da nema čipova u vakcinama i uopšte dugotrajnih neželjenih dejstva.

"Mi iz Agencije često pričamo i dajemo skoro dnevne izveštaje koje su neželjene reakcije evidentirane u zemlji i da nema trajnih posledica o kojima se non-stop priča naročito na sterilitet, trudnice, decu", poručuje Zelić.

Informer

Sve što se dešava u svetu dešava se i u Srbiji

Doktor Stefan Mandić Rajčević izjavio je da sve što se dešava u svetu dešava se i u Srbiji.

"Bilo je od modifikacija lažnih vesti koje se nalaze u inostranstvu pa su prevođene, kao što su preporuke anonimnih lekara iz određenih zemalja da je potrebno samo piti čaj, pa će na taj način čovek ili da se izleči ili prevenira infekciju koronavirusa, do raznih vesti u vezi sa vakcinama i to je bilo jako bitno osluškivati o čemu se govori", poručuje dr Mandić Rajčević.

Prema njegovim rečima jedan od osnovnih postulata u upravljanju infodemijom jeste osluškivanje koje su to brige zajednice.

"Mi smo uspeli u različitim trenucima da odgovorimo na to adekvaatno a najveći problem je kada se to dešava u vakumu u smislu da nema nikakvog odgovora, a onda te lažne vesti 'divljaju' i dođe do negativnih efekata", navodi dr Mandić Rajčević.

Društvene mreže doprinose lažnim vestima

Pavle Zelić iz Agencije za lekove kao primer je pokazao par primera skrinšotova određenih stranica sa fejsbuka gde su se pojavljivala lažne vesti.

Pokazao je između ostalog sertifikat agencije koji je zloupotrebljen i modifikovan čime se dokazivalo da vakcine nisu dobile dozvolu u Srbiji, zatim skrinšot stranice lažne vesti da je Srbija povukla vakcinu "Astra-Zeneka".

"Imali smo strašnih primera da su se lažne vesti vrlo brzo delile preko društvenih mreža i da imaju i 1.000 šerova za jedan dan. Hiljade ljudi vide tu vest u toku dana i već tada je šteta napravljena i zato moramo iznova da se pojavljujemo i pričamo o tome", naglašava Zelić.

Kako svemu tome stati na put

Doktor Stefan Mandić Rajčević smatra da postoji nekoliko rešenja. Kaže da studente uče da provere koji je izvor vesti i koja je istorija tog izvora.

Drugo, društvene mreže, koje su često odgovorne za lažne vesti, nemaju uređivačku politiku već svako ima podjednak glas.

Prema njegovim rečima ključna reč je poverenje pre svega u izvore informacija, u novinske kuće koje se ozbiljno bave ovim poslom i svetske agencije koje imaju veliki broj stručnjaka koji za svaku vest i preporuku koju postave na svoj sajt rade danima i mesecima da bi rekli treba raditi nešto, a ne nešto drugo.

Pavle Zelić poručuje da treba pratiti sajtove državnih institucija u Srbiji.

"Mi smo osnovali nekoliko sajtova specifičnih za pandemiju i vrlo transparentan sajt Agencije za lekove, sajt instituta 'Batut', Ministarstva zdravlja gde smo dali istinite i kompletne informacije. Svako ko ima nedoumice, kod nas mogu da se biraju vakcine, može da se informiše preko sajta ili direktno komunicirajući Ja svaakog dana pričam sa desetinama ljudi upravo o vakcinama", kaže Zelić.

Koliko lažne vesti otežavaju borbu sa koronom

Zelić ističe da su posledice lažnih vesti izuzetno teške jer može da se smanji obuhvat vakcinacije, naročito sada kada nam je potrebno zbog novih varijanti virusa da što više ljudi vakcinišemo.

"Ja se radujem kada neko pozove instituciju i možemo da popričamo o sterilitetu, hroničnim bolestima, alergijama, o svim stvarima koje građane brinu, ali mnogi ne pozovu već se oslanjaju na druge izvore", naglašava Zelić.

Stefan Mandić Rajčević kao najekstremniji primer navodi onaj iz Irana kada je, zbog lažne vesti da se metanolom leči kovid 19, preko 700 ljudi umrlo, a veliki broj osoba hospitalizovan sa trajnim posledicama tog trovanja.

"Verujem da ćemo se infodemijom baviti i ubuduće. Osnovna stvar je da se veruje institucijama i da se razvija odnos poverenja", poručuje doktor Mandić Rajčević.