Foto:
Vesti
ONE SE KAO LAVICE BORE ZA SVOJE NAJMLAĐE PACIJENTE! Medicinska sestra Cvjetićanin: Masku nisam snikula već godinu dana NI NA MINUT!
Ovako za Informer priča medicinska sestra Univerzitetske dečije klinike "Tiršova" Slavica Cvjetićanin.
Ona radi na odeljenju ortopedije i svoj radni staž provela je zbrinjavajući decu rođenu sa anomalijama, opasnim prelomima, decu obolelu od maligniteta koji su u poslednje vreme sve učestaliji. Ali, u uslovima epidemije koronavirusa, kako kaže, nije radila nikada.
- Radimo sa smanjenim kapacitetom. Imamo mnogo više posla. Svako dete koje uđe u ustanovu se testira. Obazrivi smo da virus ne uđe u bolnicu, da prepoznamo simptome korone, asimptomatske pacijente. U početku je bilo posebno teško. Suočavate se sa nepoznatom bolešću. Nošenje opreme. Celo leto u njoj smo proveli. Masku već godinu dana skinula nisam. Ni minut. Samo kada jedemo i pijemo. I to svako za sebe, jer ne smemo sediti u grupama. Teško je. Ali mi se muški borimo - ponosna je Slavica.
Informer
Ovoj heroini ipak i dan danas je najteže kada deca pate i kada roditelji saznaju da im je dete teško bolesno!
- To su deca. Uglavnom su preplašena i sam boravak u bolnici nije prijatan. Ni posle toliko godina nije vam lako kada ih vidite u bolovima, kada se bude iz anestezije, kada se boje, plaču... Mi sve to proživljamo sa njima. Baš emotivno. Ali se trudimo da im olakšamo sve. S druge strane su situacije kada roditelji saznaju da im je dete teško bolesno. Tada mnogo ne pričamo. Samo ih pogledamo. Sa razumevanjem. Jer tada pogledi govore više od hiljadu reči - priča ova medicinska sestra i napominje da njihova ustanova zbrinjava mališane iz cele Srbije!
Na pitanje sa kojim ortopedskim povredama deca najčešće dolaze, ona odgovara:
- To su uglavnom prelomi ruku i nogu ili povrede u saobraćajnim nesrećama. Ali, verovali ili ne, posla imamo najviše sada kada je lepo vreme. Tada su deca željna igre, puni su parkovi, pa su to najčešće povrede nastale usled pada sa tobogana, klackalice, ljuljaške. Zato apelujem na roditelje da povedu računa, jer takvi prelomi mogu biti fatalni!
Najteže je kada izgubite bebin život
Sa istom emocijom o svom poslu i posle 18 godina priča i njena koleginica Sanja Zoričić koja radi na odeljenju neonatologije gde se leče tek rođene bebe. Pored lečenja, oni bebe kupaju, hrane, presvlače...
- Sve više se rađa bolesne dece, imamo dosta nepraćenih trudnoća. Kod nas leže i i bebe koje su operisane, bebe sa urođenim manama, sa anomalijama. Nažalost, imamo i slučajeve kada ne možemo da dobijemo bitku za život mališana. Emocije i posao ne umemo da odvojimo. Sve to utiče na nas. Česte su i situacije kada posao nosimo kući. Ali, ujedno smo i najsrećniji i najponosniji kada bebe potpuno izlečene ispratimo kući u naručiju roditelja - iskrena je Sanja.
Informer