PESMA RADOVANA KARADŽIĆA KOJA OTKRIVA NJEGOVU MANJE POZNATU STRANU! Bivši predsednik RS u zatvoru piše poeziju!

Karadžić, prema rečima njegove ćerke Sonje Karadžić Jovičević, mnogo čita i piše u zatvoru.

- Iako su mu prethodne godine pojeli sudovi i tužilaštva, svejedno je mnogo zapisivao.

Kada nešto dovrši, iz umetničkog opusa, može da se objavi.

Bacili su ga na kraj našeg sveta, iskorenili ga iz naše kulture. To je neljudski i predstavlja dodatnu kaznu koja nije propisana.

Naprotiv, time su mnogi međunarodni akti prekršeni. Zato je prilika da svako njegovo delo ugleda svetlost dana, zapravo pobeda nad nepravdom i neljudskim zarobljavanjem duha i kulturnih potreba garantovanih svakom čoveku.

Njegove pesme skoro uvek su bile nekome posvećene. Pojedinačne pesme posvećivao je prijateljima, nama u porodici i cele knjige, posebno svojoj Ljiljani, ali to nisu nužno bile ljubavne pesme - često je ljubavno u njima bila samo posveta. On je Durmitorac, a kod njih se ljubav podrazumeva i ne prepričava se.

Ova pesma je deo pisma upućenog mojoj majci. Putovala je dva meseca. Kao da je ovom pesmom hteo da svojoj Ljiljani javi da je još uvek onaj stari - rekla je Sonja Karadžić Jovičević.

Mojoj Ljiljani

Ljubljena moja, sve je isto,

Ušli su u sva pribežišta,

Samo prkosi ovo čisto

Slovo, kome ne mogu ništa.

Pokvarili su sve što hoda

I otrovaće sve što leti,

NJihov je već vazduh. I voda.

Odoleva poneki Sveti.

Plač koji čuješ nije tuga

Smeh nije radost, sve je igra -

Nečastivi se svemu ruga

Jašuć' poniženoga tigra.

Skrovišta nigde, ni za leka,

Sem kod anđela duše tvoje -

Đavo će goniti čoveka

Jer negonjeni mirno stoje.

Goni Boga u mojoj veni

I goniće ga nemilice.

Jalov je lovac, dok je meni

Tebe, i svete Ćirilice.

(19. juna 2021. godine)