Foto: wikipedia
Vesti
U OVU PESNIKINJU JE BIO ZALJUBLJEN NAJPOZNATIJI SRPSKI VLADIKA?! Reči njegove majke kada su ga sahranjivali i danas se pamte /FOTO/
Bio je srpski pravoslavni vladika i poglavar Crne Gore. Jedan je od najvećih srpskih pesnika i filozofa. Njegovo najpoznatije delo je poema "Gorski vijenac", ali tu su i druga važna dela poput "Luča mikrokozma", "Lažni car Šćepan Mali"
Njegoševo shvatanje bilo je da je borba za nezavisnost i slobodu najveća dužnost čoveka. Njegoš je u Crnoj Gori uveo redovne poreze i mnoštvo novih zakona, a oformio je i vojsku.
Njegove posete Rusiji podsticale su ga da ulaže napore za modernizaciju. Otvorio je dve fabrike baruta i izgradio brojne puteve i bunare, a ustanovio je i medalju Obilića, koja je postala najviše crnogorsko vojno odlikovanje.
Informer
"Noć skuplja vijeka"
Svi ga pamte kao vladiku koji je pisao epske stihove, postao je sinonim za junaštvo i borbu za slobodu, ali je ostala zabeležena i jedna drugačija pesma u odnosu na njegovo stvaralaštvo, koja je otkrila i drugu stranu omiljenog vladike.
U pesmi "Noć skuplja vijeka", Njegoš je opisao jednu noć koja je za njega bila vrednija od celog života. Noć u kojoj mu dolazi "divna vila" koju on odvodi u šator "ka ispunjenju svetoj želji". Poljubac koji oduzima dah, crna kosa koja joj pada niz rajske grudi i njeno znojavo telo pozivaju pesnika da na jedan čulan, besraman način opeva uživanje koje je s njom osetio. Pred pojavom vile, njenim mirisom i dodirom, pred posedovanjem nje, sve druge sreće ovog sveta postaju neznatne. Jedna noć koja se pamti čitav život.
Čim je objavljena pesma je pokrenula veliki broj spekulacija. Da li je Njegoš opevao svoje iskustvo, kome je posvećena, da li vladici uopšte priliiči da piše ljubavnu i erotsku poeziju?!
Ova pesma prvi put je štampana u "Bosanskoj vili" 15. januara 1913. godine. Objavio je Pavle Popović koji ju je pronašao u Javnoj biblioteci u Petrogradu pod nazivom Noć skuplja vijeka.
Zaljubljen u Milicu Stojadinović Srpkinju
Crnogorski vladika i pesnik, Petar II Petrović Njegoš vrlo mlad se zamonašio, a sticajem okolnosti postao je vladika. Ali sudeći po njegovim pesmama i izjavama, ispod mantije je kucalo vatrenocrnogorsko srce. Svedočenja kažu da je vladiki zapala za oko pesnikinja Milica Stojadinović Srpkinja i jednom prilikom je rekao:
"Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori".
Informer
Najpoznatiji njegoševi citati
Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.
Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, al’ zube polomi.
U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci!
Vuk na ovcu svoje pravo ima ka tiranin na slaba čovjeka; al tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetlija!
Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.
Nije hteo da poljubi lance
Interesantna je priča koju je zapisao u svom delu "Pisma iz Italije" Ljubomir Nenadović.
- U crkvi Svetoga Petra u Rimu, kao posebna svetinja, čuva se lanac kojim je sveti Petar u Jerusalimu u tamnici bio vezan. To je onaj lanac što je u našem narodu poznat pod imenom Časne verige. Taj lanac stoji u kovčegu svagda pod ključem. Kaluđer kad ga pokazuje otmenim putnicima, sa velikom pažljivošću otvara škrinju, vadi lanac iz pamuka, i, sa osobitom pobožnošću i smirenošću, prinosi ga poklonicima, te ga oni – klečeći, sa skrštenim rukama – celivaju. Kad je kaluđer prineo vladici ove verige, vladika ih odmah uze u svoje ruke, rasteže ih da vidi kolike su i čudeći se kako su dugačke, reče: "Ala su ga dobro vezali!" Zatim ih vrati odmah kaluđeru, koji od čuda jedva je mogao zapitati: "Zar ih neće Vaša Svetost celivati?" Vladika mu, polazeći odgovori: "Crnogorci ne ljube lance!" - napisao je Nenadović.
Informer
Ne kuka se za vladikom
Umro je 31. oktobra 1851. godine na Cetinju, neposredno pred svoj 38. rođendan. Nakon svih ovih godina ostale su upamćene reči njegove majke koje je izgovorila na sahrani.
- Braćo Njeguši, sokolovi Crnogorci, nije to lijepo što činite, što plačete i kukate za Vladikom. Nije se on rodio za kukanje, niti se rodio za plakanje. Radio je o dobru imena našeg srpskog, zato za njim ne treba plakati, prestanite sa plačem. Plač ne mogu slušati - rekla je Njegoševa majka Ivana.
Sahranjen je u maloj kapeli na Lovćenu, koju su srušili Austrougari u Prvom svetskom ratu. Njegovi ostaci su premešteni u Cetinjski manastir, a potom u obnovljenu kapelu 1925. godine. Kapela je uz podršku jugoslovenske vlade 1974. zamenjena Meštrovićevim mauzolejom.
Petar II Petrović Njegoš je na nivou Mitropolije Crnogorsko-primorske kanonizovan, i uveden u red svetitelja kao Sveti Mitropolit Petar Drugi Lovćenski Tajnovidac, koji se praznuje 19.maja.