Bez ustavnih promena, nema napretka na evropskom putu!

- Svako ko je protiv ustavnih promena ne želi da građani imaju poverenje u sudstvo i da sudstvo bude kvalitetno. Ko je protiv ustavnih promena, protiv je i evropskih integracija - kaže Boljević za Tanjug.

Kako kaže, poražena je i zaprepašćena izjavama koje dolaze od ''desne strane'' opozicije, ali i od opozicije ''takozvane demokratske provenijencije'', o tome da su ustavne promene loše za pravosuđe i kako za njih ne treba glasati.

- To su neodgovorne izjave i potpuno neodgovarajuće onome što je sadržina ustavnih promena koje se odnose isključivo na pravosuđe, a ne na preambulu ili bilo šta drugo u Ustavu. O tome se govori na politički način, bez ulaženja u sadržinu, paušalno se odbijaju ustavne promene i ne kaže se konkretno šta je loše, a ne može da se kaže, jer su promene dobre - kaže Boljević.

Ona ističe da ustavne promene, sadržane u Aktu o promenama Ustava, o čijem potvrđivanju će se građani izjašnjavati na referendumu 16.januara, prvi put ''''puštaju'''' pravosuđe samom sudstvu. 

Kako kaže, Narodna skupština više neće birati sudije na prvi mandat, kao ni predsednike sudova i sedam od 11 članova Visokog saveta sudstva.

- Na ustavni rang su vraćeni razlozi za razrešenje sudija čime se osigurava njihov status, a taj status se osigurava i jačim garancijama nepremestivosti sudija i jačim garancijama slobode izražavanja sudija - objašnjava Boljević.

Ističe da će ustavne promene pojačati nezavisnost sudstva i omogućiti sudijama da, kako kaže, budu mnogo sigurniji u svom položaju i nepristrasni u suđenjima.

To će, kako kaže, omogućiti da sudije pravično sude i na pravilan način uz ocenu da je reč o institucionalnim garancijama nezavisnosti sudstva kojima se malo koja država može pohvaliti.

- Na nama je da se kasnije i zakonima te garancije razrade na odgovarajući način i da se onda i faktičke garancije nezavisnosti takođe sprovedu. To znači da se političari, mediji i svi drugi ponašaju tako da poštuju sud i da ga kritikuju onako kako to može da se radi - navodi Boljević.

Sve to će, kako ističe, doprineti mnogo nezavisnijem, nepristrasnijem i pravičnijem sudstvu i vraćanju poverenje građana u pravosuđe. 

Podseća da je nekoliko meseci posle došenja Ustava 2006.godine  Venecijanska komisija iznela niz primedbi i sugestija da se taj akt na određen način promeni.

Boljević navodi da se usvajanjem Nacionalne strategije za reformu pravosuđa za perid od 2013-2018. godina i donošenjem Akcionog plana za pridruživanje EU 2016.godine, Srbija obavezala da izmeni Ustav u skladu sa primedbama Venecijanske komisije.

- Od 2013.godine se govori o promeni Ustava, koja je u prvi mah bila planirana do kraja 2017.godine. Sada smo to doveli do pred kraj. S obzirom da se Srbija opredelila za put evropskih integracija, ukoliko Ustav ne bude promenjen, nema šanse da se pomeri u tom procesu - naglašava Boljević.

Podseća i da je na današnji dan pre 12 godina izveden reizbor sudija i tužilaca tako da je, kako kaže, više od 1.000 njih bilo razrešeno bez ikakvog postupka i prava na žalbu.

- To su sproveli političari koji sebe smatraju demokratama, a isti ti političari danas pozivaju da se glasa protiv ustavnih proemna čime govore da su apsolutno protov nezavisnosti pravosuđa i da se u tom smislu sasvim dosledno ponašaju - zaključuje Boljević.