Foto: Shutterstock
Vesti
NEMA VIDLJIVIH TRAGOVA, ŽRTVA GUBI OSEĆAJ LIČNE VREDNOSTI... Sa čime se sve suočavaju žrtve nasilja i KAKO IM POMOĆI?
Naglasila je da treba uzeti u obzir to da nasilje ima različite oblike i kreće se od psihičkog, preko verbalnog i fizičkog, do seksualnog zlostavljanja. U tu manipulativnu mrežu nasilnika se vrlo lako sklizne, bez obzira na godine i životno iskustvo, jer suptilne znakove, od kojih se kreće, ne prepoznajemo kao upozoravajuće signale.
- Dakle, profil nasilnika je bitan, ne profil žrtve - dodala je.
Podrška
Nije naša odgovornost ni obaveza da prijavimo nasilje, ali ako sumnjate da je neko koga znate žrtva zlostavljanja, nađite im se
- Žrtve nasilja se u tim trenucima suočavaju sa snažnim osećajem krivice.
Naša sagovornica objašnjava da nije dovoljno osvešćena činjenica da žrtva nije kriva i da nije iznudila nasilje jer je upadljiva ili potpuno povučena, provokativno ili skromno obučena, svetle ili tamne puti, našminkana ili bez šminke...
Naglašava da se nasilje ne može isprovocirati.
- Pored toga, javljaju se visoko intenzivne emocije straha, stida, besa, ljutnje, kajanja i tuge.
Informer
Koliko često žrtve misle da su same krive za nasilje koje im se događa
- U većini slučajeva, žrtva misli da je sama kriva i da je nekim postupkom isprovocirala nasilje. Vodi se idejom da je odgovorna jer se neko naljutio ili nečim bio isprovociran. Naš postupak, neka reč, ili čak pogled je izazvao bes i nasilnik više nije odgovoran za svoje ponašanje, on “ima pravo na agresiju...” - objašnjava Irina za Informer i dodaje:
- Nasilje je u našem društvu, nažalost, još uvek prećutno normalizovano. Posebno psihičko/emocionalno nasilje. O njemu se ne priča, ono se donekle čak podrazumeva. Nema vidljivih tragova, a žrtva u tim trenucima u potpunosti gubi svoj identitet i osećaj lične vrednosti.
Koliko je okolina važna
- Podrška, razumevanje, zaštita okoline je od presudnog značaja. Žrtva treba da se oseća sigurno, tek onda će imati slobodu da progovori i traži pomoć.
- Žrtva nasilja treba da zna da ima gde da ode, da bude sigurna da neće biti osuđena ili odbačena, da niko od nje neće napraviti krivca - kaže ona i dodaje:
- Sve dok ove stavke nisu nisu zadovoljenje, osoba će se radije opredeliti za tišinu, oslanjajući se na sopstvene kapacitete da preživi, prihvati, izbori se i nastavi dalje, ma kakve posledice bile.
U celom tom procesu u kojem se žrtva trudi da preživi, uloga porodice i prijatelja je jako važna. Osobi, koja je pretrpela nasilje, potrebno je da zna da nije sama i da postoje oni na koje može da se osloni. S druge strane, stručno lice treba da bude osoba koja će objektivno proceniti situaciju, ukazati na opcije i rešenja, pružiti podršku i ohrabriti žrtvu da progovori, obrati se za pomoć ili napusti nasilnika.
Informer
- Niko ne može umesto žrtve da donese odluku, ali kada oseća razumevanje i zna da ima na koga da se osloni, bude daleko lakše - zaključuje Irina.
Nemoguće je sa sigurnošću znati šta se dešava iza zatvorenih vrata. Ipak, postoje određeni
Razlika između emocionalnog i fizičkog nasilja
pokazatelji i simptomi zlostavljanja.
- Osobe koje trpe emocionalno nasilje izgledaju uplašeno ili uznemireno od brige da li su ugodili partneru, slažu se sa svim što partner govori i radi, često se javljaju partneru da bi ga obavestili gde su i šta rade, primaju učestale, uznemiravajuće pozive od svog partnera, imaju ograničenje ili zabranu kontakta sa porodicom i prijateljima, retko se pojavljuju u javnosti bez svog partnera.
Nasilnik
Profil nasilnika je bitan, ne profil žrtve
- Osobe koje trpe fizičko zlostavljanje mogu imati česte povrede koje opravdavaju “nezgodama”, često izostaju sa posla, iz škole, propuštaju društvena okupljanja bez objašnjenja, oblače se tako da sakriju modrice ili ožiljke - kaže ona.
Zlostavljane osobe mogu imati nizak nivo samopouzdanja, čak i ako su nekada bile sigurne u sebe, pokazuju znake velikih promena ličnosti i javljaju im se neurotski poremećaji poput depresije i anksioznosti.
- Zapamtite, nasilnici su spretni u kontrolisanju i manipulisanju. Osobe koje su žrtve bilo kog oblika nasilja su uplašene, postiđene i zbunjene. Potrebna im je pomoć da bi se izbavile, međutim, često su izolovane od porodice i prijatelja, te nemaju kome da se obrate - naglašava Irina.
Informer
Sumnjate da neko trpi nasilje
Okružuju nas različiti ljudi, koji samim tim i različito reaguju na stvari. Ukoliko posumnjate da neko u vašem okruženju trpi neki oblik nasilja, nemojte to zanemariti.
- Pružite poršku i izrazite brigu. Nije naša odgovornost ni obaveza da prijavimo nasilje, ali ako sumnjate da je neko koga znate žrtva zlostavljanja, nađite im se. Pitajte da li je sve u redu. Pokažite da Vam je stalo. Saslušajte i prihvatite ono što kaže. Ponudite pomoć. Podržite je u njenim odlukama. Nemojte čekati da Vam se ona obrati prva, nemojte joj suditi, niti vršiti pritisak na nju. Čak nekada ni saveti nisu dobrodošli, jer ne znamo sa čime se osoba suočava i bori, niti koliko joj je teško. Nekada je dovoljno da budemo tu. Da joj stavimo do znanja da smo zabrinuti. Da može da računa na nas. Da, kad god oseti potrebu za razgovorom može da nam se obrati. Nismo svesni koliko to naše malo, nekome mnogo znači. Koliku hrabrost budi u njemu da se zauzme za sebe i bori, jer zna da nije sam!
Informer
Podsetimo, nakon što je objavljeno da je Uroš Radivojević, poznatiji kao reper Numero, zlostavljao svoje bivše devojke, na Tviteru je pokrenuta kampanja pod heštegom "Nisam Prijavila", u kojoj se za samo dva dana javilo više od 19.000 osoba koje su pretrpele neki vid nasilja, a o tome prećutale iz različitih razloga.