Jedni govore da je isključivo sa mesom, drugi da može i sa sirom... EVO ODAKLE POTIČE BUREK!

Burek se može naći u zemljama koje su nekada bile u sastavu Osmanskog carstva, a predstavlja pitu, slatku pitu ili pecivo. Pravi se od lisnatog kiselog testa i najčešće se filuje sirom, mlevenim mesom, sastojcima za picu, voćem ili povrćem.

NIŠTA VAM NIJE SVETO! U Beogradu se pojavio burek sa NOVIM ukusom, LJUDI NE VERUJU ŠTA VIDE!

Prema verovanjima, burek potiče iz turske kuhinje, nastao od reči "berek" (tur. börek). 

U turskom jeziku reč "berek" ima više značenja, kao ovo konkretno pecivo, ali i sva druga jela od testa, dok se u drugim jezicima odnosi samo na neke vrste peciva.

Takođe, ime može da dolazi i od turske reči "bur" što u prevodu znači "savijati", što je slično sa srpskim jezikom. U srpskom jeziku reči "savijača" i "gibanica" takođe opisuju određeno slojevito jelo od testa, ili možda od persijske reči burek.

U Turskoj su böreği ("vodeni burek") je više testastog tipa, obično sa belim sirom. Kürt böreği ("kurdski burek") je burek bez nadeva, a često se jede sa posutim šećerom u prahu na vrhu.

Srpski burek

U Srbiji se reč "burek" odnosi na specijalnu pitu od kora koje se prave razvlačenjem testa koje se sastoji od brašna, vode i soli. Pojedini ljudi razvlače kore bacanjem u vazduh, slično onome kada se pravi testo za picu, s ciljem da se testo obogati vazduhom, jer se veruje da to daje bolji ukus.

Tradicionalni burek se pravi bez ikakvog fila, odnosno prazan, sa sirom ili dinstanim mlevenim mesom. Ponekad i sa jabukama ako je zima, ili višnjama tokom leta. 

Danas, burek sa višnjama ili jabukama je teško naći, ali postoje savremenije varijante, te je moguće pronaći ovo pecivo sa filom od pečuraka, pica-burek ili burek sa eukremom.

Burek se pravi u velikim okruglim tepsijama, a seče se i prodaje na meru. Tradicionalna tepsija bureka ima oko dva kilograma, ali se danas često izrađuje i u manjim tepsijama, težine oko jednog kilograma, a seče se i prodaje na četvrtine.

Recept za moderni okrugli burek je razvijen u Nišu, gde ga je 1498. predstavio čuveni turski pekar Mehmed Oglu iz Istanbula.