ZBOG KRIZE NA ISTOKU EVROPE OTEŽANO POSLOVANJE NAŠIH KOMPANIJA! Srpske firme i dalje posluju u Ukrajini i Rusiji

Rat između Ukrajine i Rusije izazivao je probleme u radu skoro 600 srpskih kompanija, ali one su i dalje nastavile da posluju u ove dve zemlje!

Prema rečima vlasnika firmi, jedan od najvećih problema je transport robe koji je višestruko poskupeo, kao i poteškoće oko plaćanja zbog isključivanja ruskih banaka iz međunarodnog sistema plaćanja (SWIFT).

Trgovinska razmena

Prvi čovek "Metalca" iz Gornjeg Milanovca Dragoljub Vukadinović kaže za Informer da su njegove firme u Moskvi i Ukrajini trenutno u stanju "mirovanja". To znači da je za sada obustavljena isporuka robe kupcima, a s obzirom na to da već imaju određene količine na lageru, firma je u gubitku oko 50.000 evra mesečno!

- U firmi u Moskvi imamo 25 radnika, a u Kijevu četiri zaposlena. Zbog isplata plata u gubitku smo oko 35.000 evra, dok još 15.000 evra gubimo za zakup skladišta. Rublja je devalvirala, a mi ne možemo toliko da povećamo cene. Sačekaćemo mesec dana da vidimo šta će biti. Problem je i što su poskupele sirovine za proizvodnju, a "skače" i cena energenata - kaže Vukadinović.

Inače "Metalac", koji proizvodi posuđe, bojlere, čak i neke auto-delove, u Rusiju izvozi robu u vrednosti od tri miliona evra, a u Ukrajinu oko pola miliona.

Toplica Spasojević, predsednik ITM grupe, koja u Rusiju izvozi smrznuto voće, povrće i druge namirnice, kaže da se već osećaju ekonomske poteškoće zbog krize u Rusiji i Ukrajini! Prema njegovim rečima, transport robe je već sada duplo skuplji!

- Sukobi su se i te kako odrazili na poslovanja naših firmi u Rusiji, ali i na izvoz ka firmama tamo, sa kojima poslujemo. Za sada nije alarmantno, ali problemi se gomilaju. Mi sada imamo problem sa transportom robe. Kamiona nema dovoljno, trgovinska razmena sada teže ide preko Ukrajine, pa moramo da koristimo zaobilaznice. To iziskuje vreme, roba duže putuje, čeka se, a iziskuje i novac. Transport koji smo plaćali oko 2.500 dolara za šleper robe sada je skočio na čak 5.000 - ističe Spasojević za Informer i napominje:

- Međutim, rad nam otežava i plaćanje firmi koje uvoze od nas. Problem se javio kada su pojedinim bankama blokirani računi, što je onemogućilo ljudima da podižu svoj novac i upravljaju njime. Nama je to stvorilo poteškoće jer ruske firme koje uvoze od nas smrznuto voće, povrće i druge namirnice sada nemaju da nam plate, odnosno da nam daju za avans. To nas je nateralo da im damo rok da što pre izmire svoje obaveze. Nemamo drugo rešenje.

Sve je neizvesno

I građevinska firma "Putevi" iz Užica godinama gradi u Rusiji. Prema rečima direktora Vladana Stamenića, situacija je trenutno nestabilna.

- U Moskvi imamo tri velika gradilišta. Skoro smo sklopili jedan ugovor koji je počeo da se realizuje u vrednosti preko 150 miliona evra. Sada, u ovoj situaciji, sve je neizvesno. Ne znamo i kako ćemo poslovati preko banaka. Svako jutro se čujem sa našima u Rusiji, ali ni oni ne znaju šta će biti - rekao je Stamenić za Informer i dodao:

- Veliki je problem pad ruske rublje u odnosu na evro, i to zbog plata zaposlenih, koja je u evrima. Mi imamo naših 80 radnika iz Srbije, a ostalo su uglavnom Rusi.
 

Naplata preko banaka
koje nisu sankcionisane

Zbog sukoba Rusije i Ukrajine vlasnici srpskih preduzeća koja posluju sa Rusijom suočili su se sa problemom kako da plate uvezenu ili naplate isporučenu robu.
Ovaj problem zadaje glavobolju preduzetnicima otkako su uvedene finansijske sankcije, a neke ruske banke izbačene iz SWIFT međunarodnog sistema za plaćanja.

Plaćanja su za sada moguća preko banaka koje nisu sankcionisane, i to firmama koje se nalaze u vlasništvu lica koje je pod sankcijama. Dobra stvar je što je moguće naplatiti robu koja nije pod sankcijama, a to su delovi za avio-industriju, proizvodi visoke tehnologije i proizvodi vojne namene.

U Narodnoj banci Srbije objasnili su da domaće kompanije koje obavljaju spoljnotrgovinsku razmenu sa Rusijom plaćanje i naplatu mogu da ostvaruju i preko trećih zemalja.

- Domaće kompanije mogu da izvrše naplatu ili plaćanje drugoj kompaniji u inostranstvu, umesto onoj kompaniji kojoj duguju ili od koje potražuju novac za poslove koji su dozvoljeni prema deviznim propisima. Navedene transakcije domaće kompanije mogu da izvrše na osnovu ugovora zaključenog između svih učesnika u poslu, izjave da su obavešteni o izvršenom prenosu potraživanja ili da su saglasni sa prenosom dugovanja - kažu u NBS i dodaju:

- Propisi dozvoljavaju da domaće kompanije za vreme trajanja rusko-ukrajinske krize i promena u finansijskim tokovima sa ovom zemljom plaćaju za uvoz robe iz Rusije, odnosno da primaju uplate za izvoz u ovu zemlju preko kompanija koje posluju u nekoj od trećih zemalja koje nisu pogođene sankcijama Evropske unije.

Kako kažu, u tom slučaju, domaće kompanije su obavezne da banci preko koje vrše ove transakcije dostave izjavu da su obaveštene o prenosu potraživanja, da su saglasne sa prenosom dugovanja ili trojni ugovor koji bi bio zaključen između svih učesnika u poslu.
Takođe, moguće je i prebijanje potraživanja i dugovanja po osnovu Uredbe o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga.
K. M.