JEDITE NAMIRNICE KOJE SPREČAVAJU MOŽDANI UDAR! Saznajte šta treba da konzumirate

Moždani udar nastupa u deliću sekunde i otuda je od izuzetne važnosti da se odmah pozovu ekipe hitne pomoći, jer samo tako mogu da se ublaže posledice.

Simptomi koji ukazuju na moždani udar su - lice koje se iskrivi sa jedne strane, nemogućnost da obe ruke budu ispružene, te nesposobnost normalnog izgovaranja reči ili razumevanja govora.

Prema mehanizmu nastanka, moždani udar  se deli u tri grupe - ishemijski, hemoragijski i mini-moždani udar. Stručnjaci objašnjavaju  da je u pitanju neurološki poremećaj uzrokovan poremećajem cirkulacije.

Kao rezultat nedovoljnog dotoka  kiseonika i hranljivih materija, dolazi do oštećenja i odumiranja nervnih  stanica u zahvaćenom delu mozga, a to dalje prouzrokuje  oštećenja funkcija tela kojima ti delovi  mozga upravljaju.

U cilju daljeg odgonetanja moždanog udara, istraživači su posmatrali grupu od 10.000 odraslih Kineza koji su imali visok krvni pritisak, od kojih niko pre nije pretrpeo moždani ili srčani udar. Svi učesnici su uzimali lekove za krvni pritisak, sa folnom kiselinom ili bez nj, a zatimi su bili praćeni četiri godine.

Nakon isteka perioda od četiri godine, istraživači su otkrili da je među učesnicima sa većim rizikom od moždanog udara, bilo 1,8 odsto njih koji su uzimali folnu kiselinu i doživelo je moždani udar, dok ga 5,6 odsto njih nije imalo.

Drugim rečima, zaključak je da su učesnici sa većim nivoom homocisteina u većem riziku od moždanog udara, objavljeno je u časopisu ''Journal of the American College of Cardiology'', gde se ukazuje da bi lečenje tim suplementom, folnom kiselinom, moglo da ponudi siguran i jeftin način za borbu protiv moždanog udara.

Informer

Ishemijski moždani udar nastaje kada se blokira dotok krvi u mozak, zato što je krvni ugrušak prouzrokovao prestanak protoka krvi. Do toga dolazi kada krvni ugrušak putuje do arterija, gde može da se zaglavi, blokirajući prolaz. Prisutnost određenih aminokiselina u krvi, poput homocisteina, povezana je sa stvaranjem takvih krvnih ugrušaka. Takođe se pokazalo da homocistein u visokim nivoima iritira krvne sudove, a koncentracije su mu povišene kod hipertenzivnih bolesnika.

Informer

Namirnice u kojima ima folne kiseline

Folna kiselina omogućava telu da obavlja mnoge bitne funkcije kao što su sinteza nukleotida u ćelijama, sinteza DNK i reparacija grešaka, stvaranje crvenih krvnih zrnaca i prevencija anemije.

Tamno zeleno povće:

Spanać 
Kelj 
Soja 
Zelena salata 

Samo jedan veliki tanjir ovog ukusnog povrća može zadovoljiti gotovo sve Vaše dnevne potrebe za folnom kiselinom.

Špargla

Istraživanja koja su se bavila nutritivnim vrednostima špargli pokazala su da su špargle odličan izvor folne kiseline, vitamina B6, kalcijuma, magnezijuma i cinka i vrlo dobar izvor vlakana, proteina, vitamina A, C, K i E, tiamina, riboflavina, rutina, nijacina, gvožđa, fosfora, kalijuma, bakra, mangana i selena.

Konzumiranje samo jedne šolje kuvane špargle će Vam dati 262 mg folne kiseline, da ne pominjemo ostale važne hranljive materije.

Brokoli

Brokoli nije samo jedna od najboljih namirnica za detoksikaciju već je i odličan izvor folne kiseline. Sa jednom šoljom dnevno unećete oko 24% dnevnih potreba folne kiseline.

Informer

Citrusno voće

Papaja – jedna papaja 
Pomaranđže – jedna pomarandža
Grejpfrut – jedan grejpfrut 
Jagode – 1 šolja
Maline – 1 šolja 

Pasulj, grašak i sočivo

Pasulj i grašak su posebno bogati folnom kiselinom, najviše šareni pinto pasulj i lima pasulj. Mala činija bilo koje vrste sočiva će Vam dati dovoljnu dnevnu količinu folne kiseline.

Avokado

Jedna šoljica avokada sadrži oko 90mg folne kiseline. Avokado je takođe odličan izvor vitamina K, masnih kiselina i dijetetskih vlakana.

Prokelj

Jedna šolja kuvanog prokelja će Vam dati oko 25% Vaše dnevne preporučene količine. Prokelj je bogat vitaminima C i K, manganom i kalijumom.

Karfiol

Konzumiranje samo jedne šolje karfiola će Vam dati oko 55 mg folne kiseline, što čini 14% od preporučenog dnevnog unosa.

Informer

Semenje i orasi

Seme suncokreta, sema lana  i kikiriki su posebno bogati folnom kiselinom, jedna šolja sadrži oko 300 mg folne kiseline.

Seme suncokreta – ¼ šolje

Kikiriki – ¼ šolje

Bademi – 1 šolja

Bonus video: