Foto:
Vesti
U ŠKOLE TREBA UVESTI PREDMET O BOLESTIMA! Evo, šta kažu stručnjaci....
Naša zemlja je na drugom mestu u Evropi po oboljenju srčanih bolesti i umiranju, a na trećem u svetu. Korona je u Srbiji odnela veliki broj života, za dve godine epidemije od posledica ove bolesti u našoj zemlji su preminule najmanje 15.633 osobe, međutim, i u toku ove dve godine, vodeći izroci smrti su bile bolesti srca i kancer.
-Zato treba što pre uvesti edukaciju mladih ljudi još u školi. Deca uče istoriju i geografiju, to je dobro u smislu opšteg obrazovanja, ali ono od čega zavisi život tog budućeg čoveka i žene je edukacija o ishrani, pušenju, drogi.Toga uopšte nema u školama, nijedan čas takve edukacije- kaže za ''Telegraf'' profesor dr Miljko Ristić, kardiohirurg i savetnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".
On dodaje da misli da je krajnje vreme da se u nastavu uvede predmet o elementarnom znanju o bolestima koje su svakodnevno prisutne, čija je klinička slika lakša.
Prema rečima prof.dr Danice Grujičić, direktorke Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) godišnje od malignih bolesti premine oko 20.000 ljudi. Nažalost, brojke obolelih se povećavaju svake godine. Kako kaže prof.dr Grujičić procene su da će maligne bolesti preuzeti vodeću ulogu od kardiovaskularnih po broju obolelih kroz nekoliko godina.
Informer
-Smatram da su onkološki pacijenti najveća žrtva korone. Mnoge bolnice su pretvorene u kovid, naši pacijenti iako su disciplinovani iz straha da se ne zaraze propuštali su preglede. Nažalost, često su nam dolazili u terminalnoj fazi, kada malo šta možemo da učinimo - naglašava za ''Telegraf'' prof.dr Grujičić i podvlači da mora da se radi na preventivi i vaspitavanju naroda da redovno odlazi na preglede. A to, kako kaže, podrazumeva podrazumeva reformu primarne zdravstvene zaštite.
Granica oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti se snižava na uzrast od 25. do 30. godina, a prema statistikama kardiohirurških klinika mladih pacijenata ima na stotine, dok je za osobe od 30. do 40. godina, postalo uobičajeno da neko dođe sa anginom pektoris, navodi prof.dr Miljko Ristić
Prof.dr Ristić navodi da su srčana oboljenja, kada je on počeo da radi, bila vezana uglavnom za starije pacijente,koji imaju više od 50, 60, 70 godina. Danas je, kako primećuje, to drugačije.
-Najmlađi pacijent kojeg sam operisao od infarkta imao je 25. godina. Tri bajpasa. Kada smo ga otvorili, videli smo arterije koje su jako bile izmenjene sa plakovima, što je karakteristično za uznapredovalu bolest krvnih sudova srca. Statistika će biti još gora kada Institut "Batut" bude objavio broj pacijenta koji su umrli prošle godine (i onkološki i kardiološki)- primećuje prof.dr Ristić.
Bonus video: