Foto: Pixabay
Vesti
DA LI ĆE KLJUČNO OTKRIĆE DOVESTI DO VAKCINE PROTIV VIRUSA KOJI UTIČE NA POJAVU MULTIPLE SKLEROZE? Od ove bolesti u Srbiji boluje...
Genetska predispozicija je neophodna, tako da je ova bolest je češća u familijima gde postoji multipla skleroza. Ukoliko otac ili majka imaju multiplu sklerozu, verovatnoća da će dete oboleti je četiri odsto.
-Smatra se da se nasleđuje određeni skup gena koji omogućuju da imunski sistem osobe sa ovom bolešću odgovara da se sopstvene imunske ćelije usmeravaju i oštećuju nervna vlakna i nervne ćelije unutar mozga i kičmene moždine - kaže za portal Informer.rs prof.dr Jelena Drulović, načelnik Odeljenja za imunski posredovane bolesti centralnog nervnog sistema Klinike za neurologiju UKC i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Informer
''Imitator'' u neurologiji
Prema rečima prof.dr Drulović, radi se o imunski posredovanoj bolesti, koja se razvija u interakciji između genetskih i sredinskih faktora.
-Bolest je često teška. Na nivou populacije Evrope i SAD procenjeno je da se radi o neurološkom oboljenju, koje osim traumatskih neuroloških oboljenja predstavlja, najčešće uzrok teške onesposobljenosti kod mladih i odraslih osoba - ukazuje prof.dr Drulović.
Ona dodaje da je ova bolest najveći ''imitator'' u neurologiji zato što se karakteriše zapaljenskim i neurodegenerativnim promenama, koje mogu da zahvate bilo koji deo mozga i kičmene moždine.
-Ipak, postoje mesta gde se te promene najčešće javljaju, pa su i znaci najčešći. To su smetnje sa vidom (sniženje oštrine vida jednim ili ređe na oba oka), duple slike (dvostruko viđenje), zatim vrtoglavice, trnjenje i izmenjeni osećaj bilo kog dela tela i lica, nespretnost ruku (podrhtavanje ruku, slabija koordinacija ruku ili nogu, otežan hod, nestabilnost pri hodu, slabost ruku i nogu), smetnje koje se odnose na funkciju mokrenja i stolice (učestalo mokrenje, nemogućnost zadržavanja mokraće, opstipacija ili nekontrolisano ispuštanje mokraće ili stolice) - navodi za portal Informer.rs prof.dr Drulović.
Stres pogoršava bolest
Stres je jedan od faktora koji povećavaju rizik da se dešavaju pogoršanja multiple skleroze. Zato našim pacijentima savetujemo da se, koliko god je moguće, ne izlažu stresovima i da savladavaju stresne situacije da ne bi dolazilo do pogoršanja bolesti, veli prof.dr Drulović.
Ali, pošto je pokazano da se ne radi samo o bolesti bele mase mozga i kičmene moždine, nego i sive - moguć je i razvoj kognitivnih poremećaja (poremećaj pamćenja, koncentracije, svakodnevnog funkcionisanja i rešavanja problema, depresivnost i retko epileptički napadi).
U Srbiji postoji učestalost oboljevanja.
- Prvi put sproveli analizu 1996. godine zajedno sa Institutom za epidemiologiju i ustanovili smo da je prevalencija multuiple skleroze tada bila 45 na 100.000 stanovnika , da bi danas iznosila 150 na 100.000 stanovnika. To najviše vezujemo za promenu kriterijuma, koji nam omogućavaju da brzo postavimo dijagnozu. Takav porast se dešava svuda u svetu - naglašava prof. dr Drulović.
Faktori rizika
Faktori koji povećavaju rizik su manjak vitamina D u periodu detinjstva i adolescencije (manja izloženost suncu i sunčevim zracima), povećana izloženost pušenju, te infekcija virusom koji izaziva infektivnu mononukleozu. To je jedno od ključnih otkrića u poslednje vreme, koje će možda dovesti do toga da se razmatra i vakcinacija protiv ovog virusa kao pokušaj zaštite od multiple skleroze, kaže prof.dr Drulović.
Informer
Brza dijagnostika
U Srbiji lekari slede koncept, koji se danas smatra najsavremenijim kada je u pitanju dijagnostika i terapija multiple skleroze. To podrazumeva, kako za portal Informer.rs kaže prof.dr Drulović da je vreme od izuzetnog značaja.
- Cilj je da se što pre postavi dijagnoza i započne sa lečenjem da bi se zaštitio mozak i da ne dolazi do njegovog oštećenja. Jer, ključne patološke promene koje se dešavaju u mozgu su zapaljenske promene, koji su jedan od faktora koji značajno doprinosi neurodegeneraciji.A kada dođe do neurodegeneracije nastaju trajni deficiti, koji posle više ne mogu da se poprave. Sve terapije koje imamo su antizapaljenske - kaže prof. dr Drulović za portal Informer.rs
Multipla skleroza je bolest koja ne može da se izleči, ali može da se adekvatno tretira i da se omogući pacijentima da što ređe imaju pogoršanja bolesti.
- Kao i da se uspori progresija neurološkog deficita, uz onemogućavanje da dođe do onesposobljenosti, koja će pacijente vezati za invalidska kolica ili za krevet - zaključuje naša sagovornica.
Bonus video: