Foto: Shutterstock
Vesti
IMATE ULCEROZNI KOLITIS, NESANICU, UZNEMIRENOST I STRAH DA ĆETE SVE IZGUBITI? Onda na vas utiče...Evo šta...
Psihološke tegobe uzrokovane stresnim stanjima utiču na fizičko zdravlje i poznate su kao psihosomatske bolesti. Psihosomatika je nauka između medicine i psihologije, pošto se bavi vezom između uma i tela, psihe i fizikusa.
I cilj joj je da utvrdi i objasni negativno dejstvo misli na organizam. Psihosomatske bolesti uzrokuju ili pogoršavaju emocionalni faktori (strah, napetost, depresija).
Kada je mozak predugo opterećen tugom i uznemirujućim mislima, organizam trpi psihosomatske simptome koji ''u igru'' uvlače nervni sistem. Telo smesta reaguje znacima upozorenja da nešto nije u redu.
Informer
U sledećoj fazi stradaju najosetljiviji organi. Razlog je u tome što negativne emocije drže vegetativni nervni sistem, koji reguliše rad unutrašnjih organa, u ''vanrednom stanju'' duže nego što organizam može da podnese.
Ako stresna situacija potraje, dolazi do pada prirodne odbrane organizma, koji je onda podložniji infekcijama, ali i bolestima srca, krvnih sudova i hormonalnog sistema, upozoravaju evropski psiholozi.
Psihosomatske bolesti
Psihosomatske bolesti posebno pogađaju: gastrointestinalni aparat (gastritis, ulcerozni kolitis, čir na želucu), zatim kardiovaskularni aparat (tahikardija, aritmije, hipertenzija), respiratorni sistem (bronhijalna astma), urogenitalni aparat (menstrualni bolovi, poremećaj erekcije, prebrza ejakulacija), dermatološki sistem (psorijaza, akne, atopični dermatitis, svrab, suvoća kože i sluzokože, preterano znojenje), mišićno-koštani sistem (tenziona glavobolja, grčevi u mišićima, kočenje vrata, artritis, rahitične promene, glavobolja u potiljaku), ishranu (neutoljiva želja za kljukanjem hranom, pre sveg slatkišima ili suprotno gubitak apetita).
Prvo reaguje mozak
Kad organizam pritisnu negativne emocije (smrtni slučaj, razvod, strah od finansijske propasti) prva reakcija se događa u mozgu. Po naredbi mozga, oslobađaju se i hormoni seksualnog nagona i prolatin koji taj nagon sputava i ''gasi'' želju.
Zatim, aktiviraju se endorfini, sastojci slični morfinu koji povećavaju izdržljivost na bol i pomažu da lakše podnesemo napor, kao i adrenalin i noradrenalin koji povečavaju borbenost, podižu krvni pritisak, ubrzavaju rad srca i obezbeđuju bolju prokrvljenost mišića i mozga.
Kada stres potraje, količina endorfina, iz sata u sat se smanjuje i ubrzo gubimo osećaj da smo dorasli situaciji. Kortizon i dalje raste i sve više iscrpljuje imuni sistem, koji postaje preosetljiv na infektivne bolesti. Adrenalin ostaje visok, a posledice su hipertenzija i srčane bolesti.
Informer
Savet - ne prizivajte krizu
Akutni sindrom besparice ne uzrokuje samo psihosomatske smetnje, već i poremećaje u ishrani. Objašnjenje za gojenje u emocionalnom stresu, izazvano ekonomskom krizom, je posezanje za namirnicama bogatim mastima i šećera, kao elementima utehe i olakšanja.
S druge strane, zato što se štedi na hrani i što manje trošimo više se debljamo. Zbog visokih cena opada potrošmja sezonskog voća i povrća, kvalitetnog mesa i maslinovog ulja u korist jevtinije brze hrane, pune masti i šećera.
Zato se postavlja pitanje kako čovek u takvoj situaciji može sebi da pomogne?
Najpre, potrebno je da se umanji crna vizija krize. U tom smislu evropska udruženja psihologa savetuju: odbaciti neproduktivne strahove i stremiti nižim, ali dostižnim ciljevima, napraviti čvrst plan ulazaka i izlazaka novca, odrediti plafon-cifru koja nikako ne sme da se pređe, prihvatiti sve savete stručnjaka po pitanju smanjenja troškova i ne uzimati zdravo za govoto da to što je neko propao neizostavno ne znači da će svi propasti. Drugim rečima, onaj ko nije u krizi ne treba ni da je priziva.
Bonus video: