Foto: Shutterstock
Vesti
NEKADA SU SE DAME OSVAJALE PISMIMA, A SADA KUCKANJEM PORUKA! Šta nam to rade kompjuteri i telefoni i koliko "otupljujemo"?!
Davnih 70-tih godina prošlog veka bilo je nezamislivo da negde otputujete, a da ne pošaljete razglednice rođacima i prijateljima. U to vreme, emocije su imale prednost u odnosu na materijalno, tako da su su se pripadnice lepšeg pola osvajale pisanjem pesama.
Ukoliko su zaljubljeni bili udaljeni, devojke su nestrpljivo čekale poštara da im donese koverat u boji i da pročitaju pismo u kojem je mladić izražavao svoja najdublja osećanja, ''bojeći'' ih probranim rečima na kojima bi im i Šekspir pozavideo.
Međutim, razvoj tehnologije danas je skoro u potpunosti omogućio da tastatura zameni papir i olovku. Naučnici koji su se bavili istraživanjem došli su do rezultata da pisanje rukom veoma pozitivno utiče na rad mozga, što se ne može reći za kucanje na tastauri.
Informer
Pisanje je jedna od najsloženijih funkcija
- Neslućeno brz razvoj digitalnih tehnologija otvorio je brojna pitanja od interesa o uticaju ovih
tehnologija na rani psihomotorni razvoj, a posebno kogniciju i usvajanje veština u dečjem uzrastu i adolescenciji - kaže za portal Informer.rs pukovnik prof. dr Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju VMA i predsednik Društva neurologa Srbije.
Ipak, ovo su najčešće bile studije obojene ličnim predubeđenjem i stavom, a manje zasnovane na objektivnim parametrima, koje je trebalo pratiti.
S druge strane, prema rečima prof. dr Raičevića najbolji rezultat ovih studija, razmišljanja i debata bio je da je ovaj uticaj, pre svega, rezultat karakteristika samih konzumenata sadržaja digitalne platforme, kao i obrazaca sredine u kojoj dete i adolescent živi.
- Pisanje je jedna od najsloženijih funkcija koja objedinjuje motoričke kapacitete, intaktnost (netaknutost) senzornih puteva i puni kapacitet apstraktnog i asocijativnog mišljenja. Pisanje, u punom smislu, iskazuje funkcionalni puni kapacitet svih najvažnijih struktura centralnog i perifernog nervnog sistema, sa jasnom psihološkom komponentom, te odslikava u najvećoj mjeri dušu i telo „izvođača“ ove radnje - objašnjava za portal Informer.rs prof. dr Raičević.
Rezultati svetskih studija
- Dok pišemo, automatski se aktivira jedinstveni neutronski krug. To je srž prepoznavanja načina izražavanja u svetu pisane reči, svojevrsno prepoznavanje mentalne stimulacije koja se odvija u vašem mozgu - rekao je Stenslas Dehen, psiholog sa Francuskog koledža u Parizu.
Pored toga, naučnici su potvrdili da deca, koja ranije nauče da pišu, lakše pamte informacije, kreativnija su i ranije nauče da čitaju.
Istraživači su takođe, na osnovu studija dokazali razlike između studenata koji su kucali svoje beleške i onih koji su ih pisali rukom. Rezultati su pokazali da su potonji bolje razumeli smisao lekcije od onih koji su svoje beleške kucali na računaru. Takođe, pokazalo se i da su oni otvoreniji prema razumevanju novih ideja, što je pokazalo da pisanje rukom može da poboljša funkcije mozga.
Informer
''Otupljivanje'' kreativnosti
Prezentacija šake u hemisferama mozga je takva da bezmalo zauzima polovinu kapaciteta kore, što je odraz značaja ovog akta, kaže prof. dr Raičević. Pisanje je dakle neophodan deo razvoja, ali i pokazatelj pune funkcionalnosti neuronalnih struktura.
- Zamena pisanja digitalnim tehnologijama nije potrebna i može biti štetna, dok se digitalne tehnologije ne mogu ni primenjivati bez funkcionalnog integriteta akta pisanja i razumevanja napisanog - podvlači za portal Informer.rs prof. dr Raičević.
Iako digitalne tehnologije omogućavaju brži pristup informacijama, to je često bez logičnog obrasca rešavanja procesa pitanje-odgovor, već često sa instant ponuđenim odgovorom bez ikakvog pojašnjenja.
- Ovo je korisno na kratke staze, ali na duže staze (a posebno u periodu ranog psihomotornog razvoja i kasnije) može zaustaviti razvoj apstraktnog mišljenja i „otupiti“ kreativnost. Ipak, ovo pre svega zavisi od intenziteta konzumacije i kvaliteta sadržaja digitalne platforme - ukazuje za portal Informer.rs prof. dr Raičević.
Treba naći meru
Zato je neophodno da roditelji, porodica, škole, društva i socijalni milje bude uvek korektivan prema ekstremnom korišćenju digitalnih i ostalih tehnologija.
Bilo kako bilo, digitalne tehnologije su velika podrška i pomoć u mnogim aktivnostima svakodnevnog života, ali ne treba da budu prevashodno ili još gore pretežno oruđe i alatka razvoja psihomotornih veština ili psihomotornog razvoja.
- Jer, digitalne tehnologije neke stvari mogu da pojasne i olakšaju rešavanje nekog problema ili situacije, ali nikad neće dostići nivo realnog sveta, realnog događaja i iskustva samog života kao takvog - ističe za portal Informer.rs prof. dr Raičević.
On napominje da ne treba zaustaviti progres i točak vremena, jer bi to bio uzaludan posao.
- Ali, treba naći meru da bi ostali ono što jesmo, to jest ljudi- zaključuje prof. dr Raičević.
Poruka za celo društvo
Celokupno društvo, porodica, familija, institucije i mediji treba ovaj proces digitalnog upliva u sve sfere našeg života da primene, pre svega, na osnovu odgovora na nekoliko pitanja, kaže prof. dr Raičević:
1. Koje digitalne tehnologije mogu ili jesu korisne?
2. Za koje kategorije korisnika su namenjene?
3. Koji su kontrolni mehanizmi primene njihove aplikacije?
4. Koji su vremenski okviri optimalni za njihovu bezbednu primjenu? Koje su to ranjive grupe ili
grupacije (pre svega deca i svi sa nekim oblicima kognitivne osujećenosti)?
5. Koliko mogu biti deo obrazovnog, a koliko vaspitnog procesa?
Bonus video: